У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, као ни друге битне повреде одредаба парничног поступка из члана 407. став 1. ЗПП због којих се ревизија може изјавити.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је била радник туженог по уговору о раду од 06.03.2002. године у Сектору ... на радном месту ... . Анексом бр. .. од 28.03.2014. године, тужиља је распоређена на радно место ... у ... . Решењем туженог од 17.06.2014. године, тужиљи је престао радни однос због повреде радне обавезе које су чланом 6. став 1. тачка 30. Колективног уговора туженог од 28.03.2012. године и чланом 19. тачка 1. уговора о раду, утврђене као неблаговремено, несавесно и немарно извршавање радних обавеза. Дана 17.04.2014. године и 29.04.2014. године, тужиља је уновчила своју интерну платну картицу за износ од по 1.000,00 динара, а дана 10.05.2014. године интерном платном картицом платила је мањак који је настао у току рада у износу од 1.000,00 динара. Такође, дана 17.04.2014. године, тужиља није издала фискалне рачуне за робу плаћену интерном платном картицом и истог дана није издала фискални рачун за робу плаћену картицом ББ за износ од 1.000,00 динара. Након извршене контроле, тужени је сачинио финансијски извештај 29.05.2014. годинио, донео је решење о привременом удаљењу тужиље са рада са правом на 1/3 основне зараде дана 30.05.2014. године, а 04.06.2014. године донето је упозорење да постоје разлози за отказ уговора о раду тужиљи. Поводом финансијског извештаја и навода упозорења, тужиља се изјаснила тврдњом да платну картицу није уновчавала, већ да је платном картицом на крају дана плаћала робу коју је куповала за себе и да услед таквог понашања, тужени није трпео штету.

По оцени Врховног касационог суда, правилно је у побијаним нижестепеним пресудама примењено материјално право, када је одбијен тужбени захтев за поништај решења о отказу уговора о раду, враћање на рад и накнаду штете због незаконитог удаљења са рада, с обзиром да су испуњени услови из члана 179. став 1. тачка 2. Закона о раду („Службени гласник РС“, бр.24/2005...32/13), будући да је тужиља својом кривицом учинила повреду радне обавезе утврђене оштим актом послодавца, односно чланом 6. став 1. тачка 30. Колективног уговора туженог од 28.03.2012. године и чланом 19. тачка 1. Уговора о раду. Наиме, супротно Упутству послодавца од 30.04.2010. године, тужиља је у више наврата уновчила своји интерну платну картицу и није издала фискални рачун за плаћену робу интерном платном картицом, што представља несавесно извршавање радних обавеза и оправдан разлог због кога је послодавац могао да јој откаже уговор о раду. Пре доношења оспореног решења, тужиља је упозорена на разлоге за отказ уговора о раду, чиме јој је омогућено да се о њима изјасни, као и право на одбрану које је остварила, сагласно члану 180. Закона о раду, тако да је оспорено решење донето у процедури прописаној законом. При томе, у интерном поступку пред послодавцем, тужиља није пружила доказе да је критичном приликом плаћала робу коју је куповала за своје потребе, а та околност би могла бити релевантна за послодавца приликом изрицања дисциплинске санкције (и оцене да ли се сврха може постићи блажом мером од отказа), док чињеница да услед описаних радњи, послодавац није трпео штету јер није било мањка није од значаја, с обзиром да не утиче на правну квалификацију разлога за доношење оспореног решења.

Како је тужиљи законито отказан уговор о раду, тужени није у обавези да тужиљу врати на рад и да јој накнади штету због незаконитог удаљења са рада на основу члана 191. ст. 1 и 2. Закона о раду, због чега је правилно одбијен и тужиље за реинтеграцију и накнаду штете, као споредни захтев.

Из наведених разлога, на основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија

Марина Милановић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић