.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 442/2022
06.07.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strjina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz sela ..., čiji je punomoćnik Stefan Đorđević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo pravde, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2591/21 od 03.09.2021. godine, u sednici održanoj 06.07.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2591/21 od 03.09.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2591/21 od 03.09.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2881/19 od 17.02.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se obaveže tužena da tužilji na ime razlike od isplaćene do pripadajuće plate za period od avgusta 2016. godine do avgusta 2019. godine isplati pojedinačno opredeljene novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos, kao u njegovom sadržaju. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se obaveže tužena da u ime i za račun tužilje uplati pripadajuće doprinose za obavezno socijalno osiguranje za period od 23.08.2016. godine do 31.08.2019. godine. Stavom trećim izreke rešeno je o troškovima parničnog postupka i obavezana tužilja da tuženoj plati iznos od 22.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2591/21 od 03.09.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje, potvrđena prvostepena presuda i odbijen zahtev tužilje za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, kao posebnu, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o istoj odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava.
Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda nema uslova da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj jer nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, niti pitanja u interesu ravnopravnosti građana, nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse, kao ni za novim tumačenjem prava.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete u visini razlike između plate koju je tužena u utuženom periodu isplaćivala tužilji u skladu sa pravnosnažnim i konačnim rešenjem od 29.04.2008. godine (bez redovnih uvećanja koja su u međuvremenu vrešena u javnom sektoru) i plate koju bi tužilja ostvarila primenom odredaba Zakona o platama u državnim organima i javnim službama. Odluka koja se revizijom pobija je u skladu sa sudskom praksom u predmetima sa istim činjeničnim i pravnim osnovom, a revident uz reviziju nije dostavio drugačije pravnosnažne odluke koje bi ukazvale na potrebu ujednačavanja sudske prakse ili potrebu za novim tumačenjem prava.
Iz tog razloga je Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke primenom odredbe člana 404 stav 2 Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, a u vezi člana 413. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija tužilje nije dozvoljena.
Tužilja je podnela tužbu 23.08.2019. godine radi naknade štete, a vrednost predmeta spora je 993.932,33 dinara.
Odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku je propisano da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, revizija je dozvoljena pod istim uslovima, kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Kako vrednost predmeta spora pobijane pravnosnažne presude kojim je odbijen tužbeni zahtev tužilje radi naknade štete, kao glavnog zahteva (zahtev radi uplate razlike doprinosa ne čini glavni zahtev), ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, to revizija tužilje nije dozvoljena na osnovu citirane odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
