.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 442/2022
06.07.2022. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Добриле Стрјина, председника већа, Гордане Комненић, Драгане Миросављевић, Споменке Зарић и Бисерке Живановић, чланова већа, у парници тужиље АА из села ..., чији је пуномоћник Стефан Ђорђевић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије – Министарство правде, Управа за извршење кривичних санкција, коју заступа Државно правобранилаштво са седиштем у Београду, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиље, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 2591/21 од 03.09.2021. године, у седници одржаној 06.07.2022. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 2591/21 од 03.09.2021. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 2591/21 од 03.09.2021. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Првог основног суда у Београду П1 2881/19 од 17.02.2021. године, ставом првим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиље да се обавеже тужена да тужиљи на име разлике од исплаћене до припадајуће плате за период од августа 2016. године до августа 2019. године исплати појединачно опредељене новчане износе са законском затезном каматом на сваки појединачни износ, као у његовом садржају. Ставом другим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиље да се обавеже тужена да у име и за рачун тужиље уплати припадајуће доприносе за обавезно социјално осигурање за период од 23.08.2016. године до 31.08.2019. године. Ставом трећим изреке решено је о трошковима парничног поступка и обавезана тужиља да туженој плати износ од 22.500,00 динара, са законском затезном каматом од дана извршности до исплате.
Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 2591/21 од 03.09.2021. године, одбијена је као неоснована жалба тужиље, потврђена првостепена пресуда и одбијен захтев тужиље за накнаду трошкова поступка по жалби.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је благовремено изјавила ревизију, као посебну, због погрешне примене материјалног права, с предлогом да се о истој одлучује као изузетно дозвољеној на основу одредбе члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.
Према одредби члана 404. став 1. Закона о парничном поступку ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права.
Према оцени Врховног касационог суда нема услова да се о ревизији одлучује као изузетно дозвољеној јер није потребно да се размотре правна питања од општег интереса, нити питања у интересу равноправности грађана, нема потребе за уједначавањем судске праксе, као ни за новим тумачењем права.
Предмет тражене правне заштите је накнада штете у висини разлике између плате коју је тужена у утуженом периоду исплаћивала тужиљи у складу са правноснажним и коначним решењем од 29.04.2008. године (без редовних увећања која су у међувремену врешена у јавном сектору) и плате коју би тужиља остварила применом одредаба Закона о платама у државним органима и јавним службама. Одлука која се ревизијом побија је у складу са судском праксом у предметима са истим чињеничним и правним основом, а ревидент уз ревизију није доставио другачије правноснажне одлуке које би указвале на потребу уједначавања судске праксе или потребу за новим тумачењем права.
Из тог разлога је Врховни касациони суд одлучио као у ставу првом изреке применом одредбе члана 404 став 2 Закона о парничном поступку.
Врховни касациони суд је испитао дозвољеност ревизије на основу одредбе члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, а у вези члана 413. Закона о парничном поступку и утврдио да ревизија тужиље није дозвољена.
Тужиља је поднела тужбу 23.08.2019. године ради накнаде штете, а вредност предмета спора је 993.932,33 динара.
Одредбом члана 441. Закона о парничном поступку је прописано да је ревизија дозвољена у парницама о споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа.
У споровима ради новчаног потраживања из радног односа, ревизија је дозвољена под истим условима, као и у имовинскоправним споровима који се односе на новчано потраживање.
Одредбом члана 403. став 3. Закона о парничном прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра, по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Како вредност предмета спора побијане правноснажне пресуде којим је одбијен тужбени захтев тужиље ради накнаде штете, као главног захтева (захтев ради уплате разлике доприноса не чини главни захтев), не прелази меродавну вредност за дозвољеност ревизије у динарској противвредности од 40.000 евра, то ревизија тужиље није дозвољена на основу цитиране одредбе члана 403. став 3. Закона о парничном поступку.
Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 413. Закона о парничном поступку, одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа - судија
Добрила Страјина,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
