Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tužene od 24.04.2008. godine do 24.03.2020. godine, na radnom mestu ... . Tužena je tužiocu otkazala ugovor o radu rešenjem od 09.03.2020. godine, usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena zbog kojih je ukinuto njegovo radno mesto, pa je tužiocu isplaćena otpremnina u smislu odredbe člana 158. Zakona o radu. Po dobijanju rešenja o otkazu ugovora o radu i radne knjižice, tužilac je prilikom prijave na biro rada utvrdio da mu u radnu knjižicu nije upisan radni staž za period od 24.04.2008. godine do 31.05.2008. godine, iako je kod tužene neprekidno radio i u tom periodu. Navode tužioca o neprekidnom radu kod tužene u periodu od 24.04.2008. godine do 24.03.2020. godine, tužena nije sporila. U postupku je utvrđeno da je tužilac obavljao rad kod tužene u periodu od 24.04.2008. godine do 31.05.2008. godine i da mu je tužena za taj rad platila naknadu pa je zbog toga tužilac povukao tužbu za isplatu manje isplaćene otpremnine i naknadu štete zbog neiskorišćenog odmora.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev tužioca usvojili primenom odredbe člana 32. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05), imajući u vidu da je rad tužioca u spornom periodu imao sve elemente radnog odnosa: obavljanje poslova iz delatnosti tužene u korist i za račun tužene uz isplatu dogovorene zarade, a koju činjenicu tužena nije osporavala.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 30. Zakona o radu, propisano je da se radni odnos zasniva ugovorom o radu (stav 1.). Na osnovu odredbe člana 32. istog Zakona, ugovor o radu zaključuje se pre stupanja zaposlenog na rad, u pisanom obliku (stav 1.). Ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu u skladu sa stavom 1. tog člana zakona, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad (stav 2.).

U konkretnom slučaju, među parničnim stranakama, nije bilo sporno da je tužilac kod tuženog stupio na rad 24.04.2008. godine, i da je u radnom odnosu bio neprekidno do otkaza ugovora o radu 24.03.2020. godine, pri čemu za period od 24.04.2008. godine do 31.05.2008. godine, između parničnih stranaka nije zaključen pisani ugovor o radu, ali je tužena tužiocu isplatila zaradu i sve ostale naknade po osnovu rada i za taj period.

Radni odnos se po pravilu zasniva ugovorom o radu, koji zaključuju zaposleni i poslodavac, a smatra se da je zaključen kad ga potpišu zaposleni i direktor odnosno preduzetnik, kako je propisano odredbom člana 30. Zakona o radu. Parnične stranke, u konkretnom slučaju nisu zaključile ugovor, u pisanom obliku, za sporni period od 24.04.2008. godine do 31.05.2008. godine, međutim, rad tužioca je u tom periodu imao sve elemente radnog odnosa u pogledu kvaliteta rada i prava koja proizlaze iz radnog odnosa – radno vreme, zarada, naknada zarade i druga primanja iz radnog odnosa. Uspostavljeni odnos parničnih stranaka, u spornom periodu, po svojoj sadržini i kvalitetu ima sve karakteristike radnog odnosa, pa su nižestepeni sudovi tužbeni zahtev tužioca pravilno usvojili, a tužena neosnovano revizijom pobija pravilnost primene materijalnog prava.

Navodi revizije kojima se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, su bez uticaja na odlučivanje imajući u vidu da revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja na osnovu odredbe člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. tog zakona, što ovde nije slučaj.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu njegov ishod.

Na osnovu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Tužiocu trošak angažovanja punomoćnika, advokata, za sastav odgovora na reviziju i sudske takse nije bio potreban u smislu odredbe člana 154. Zakona o parničnom postupku pa je njegov zahtev za naknadu tih troškova odbijen.

Na osnovu odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković