Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 4519/2023
28.02.2024. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Branka Stanića, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga u revizijskom postupku zastupa punomoćnik Tibor Kišmarton, advokat iz ..., protiv tuženog „BB“ doo ..., koga zastupa punomoćnik Vukica Midorović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Zrenjaninu Gž1 5/23 od 01.02.2023. godine, u sednici održanoj 28.02.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Zrenjaninu Gž1 5/23 od 01.02.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Zrenjaninu Gž1 5/23 od 01.02.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Kikindi P1 175/22 od 24.11.2022. godine, stavom prvim izreke, odbačena je tužba tužioca u ovoj pravnoj stvari. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 19.500,00 dinara.

Rešenjem Višeg suda u Zrenjaninu Gž1 5/23 od 01.02.2023. godine, odbijena je žalba tužioca i potvrđeno prvostepeno rešenje.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju sa predlogom da se revizija odbaci kao nedozvoljena.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... i 18/20), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Naime, pravnosnažnim rešenjem primenom člana 294. stav 1. tačka 4. u vezi člana 359. stav 2. ZPP odbačena je tužba kao nedozvoljena, zbog pravnosnažno presuđene stvari, kod utvrđenja da je u parnici između istih stranaka pravnosnažnom presudom P1 133/20 od 23.07.2021. godine odlučeno o potraživanju tužioca za naknadu štete na ime neiskorišćenog godišnjeg odmora u 2019. godini. Vrhovni sud nalazi da iz navoda revizije tužioca ne proizilazi da postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, a ne postoji ni potreba novog tumačenja prava, kao ni neujednačena sudska praksa, imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za odbačaj tužbe. Pored toga, tužilac nije uz reviziju dostavio presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari. Takođe, razlozi revizije koji se odnose na na bitne povrede odredaba parničnog postupka i utvrđeno činjenično stanje, ne prestavljaju razloge za izjavljivanje revizije u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.