Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 4519/2023
28.02.2024. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Иване Рађеновић, Бранка Станића, Татјане Миљуш и Јасмине Стаменковић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., кога у ревизијском поступку заступа пуномоћник Тибор Кишмартон, адвокат из ..., против туженог „ББ“ доо ..., кога заступа пуномоћник Вукица Мидоровић, адвокат из ..., ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против решења Вишег суда у Зрењанину Гж1 5/23 од 01.02.2023. године, у седници одржаној 28.02.2024. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца изјављеној против решења Вишег суда у Зрењанину Гж1 5/23 од 01.02.2023. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против решења Вишег суда у Зрењанину Гж1 5/23 од 01.02.2023. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Основног суда у Кикинди П1 175/22 од 24.11.2022. године, ставом првим изреке, одбачена је тужба тужиоца у овој правној ствари. Ставом другим изреке, обавезан је тужилац да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 19.500,00 динара.

Решењем Вишег суда у Зрењанину Гж1 5/23 од 01.02.2023. године, одбијена је жалба тужиоца и потврђено првостепено решење.

Против правноснажног решења донетог у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права, битне повреде одредаба парничног поступка и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, с тим што је предложила да се ревизија сматра изузетно дозвољеном, применом члана 404. ЗПП, ради уједначавања судске праксе.

Тужени је поднео одговор на ревизију са предлогом да се ревизија одбаци као недозвољена.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... и 18/20), Врховни суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. став 1. ЗПП. Наиме, правноснажним решењем применом члана 294. став 1. тачка 4. у вези члана 359. став 2. ЗПП одбачена је тужба као недозвољена, због правноснажно пресуђене ствари, код утврђења да је у парници између истих странака правноснажном пресудом П1 133/20 од 23.07.2021. године одлучено о потраживању тужиоца за накнаду штете на име неискоришћеног годишњег одмора у 2019. години. Врховни суд налази да из навода ревизије тужиоца не произилази да постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса, односно правних питања у интересу равноправности грађана, а не постоји ни потреба новог тумачења права, као ни неуједначена судска пракса, имајући у виду врсту спора и садржину тражене судске заштите, начин пресуђења и разлоге за одбачај тужбе. Поред тога, тужилац није уз ревизију доставио пресуде из којих би произлазио закључак о различитом одлучивању у истој правној ствари. Такође, разлози ревизије који се односе на на битне повреде одредаба парничног поступка и утврђено чињенично стање, не престављају разлоге за изјављивање ревизије у смислу члана 404. Закона о парничном поступку.