U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, niti je učinjena neka druga bitna povreda ZPP iz člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je podneo dana 17.10.2016. godine tužbu Osnovnom sudu u Prokuplju protiv tužene zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa po rešenju 01 broj ../11 od 17.08.2011. godine. Tužilac je bio u radnom odnosu kod tužene od 01.09.1992. godine. U periodu od 01.01.2007. godine obavljao je poslove zamenika komandira u zvanju samostalnog policijskog inspektora kada mu je 17.08.2011. godine doneto napred naznačeno rešenje o prestanku radnog odnosa. Ovo iz razloga što je protiv tužioca podnet optužni predlog od strane OJT u Prokuplju zbog produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u sticanju sa produženim krivičnim delom falsifikovanja službene isprave. Tužilac smatra da mu je radni odnos prestao protivno odredbama Zakona o radu, Zakona o radnim odnosima u državnim organima i Zakona o policiji i Ustavu RS, s obzirom da je presudom Višeg suda u Prokuplju Kž 105/15 od 09.09.2015. godine oslobođen od krivične odgovornosti. Rešenje o prestanku radnog odnosa mu je doneto zbog pokretanja krivičnog postupka a imajući u vidu ranije odredbe Zakona o unutrašnjim poslovima.

Nižestepeni sudovi su zaključili da je tužba tužioca neblagovremena te da je istu potrebno odbaciti. Ovo iz razloga što je tužilac presudu Višeg suda u Prokuplju Kž 105/15 od 09.09.2015. godine, kojom je oslobođen od krivične odgovornosti, primio dana 20.10.2015. godine. Tužbu za poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa podneo je 17.10.2016. godine, dakle nakon proteka roka od 90 dana od saznanja da je pravnosnažno oslobođen u postupku odlučivanja zbog čijeg iniciranja mu je prestao radni odnos na osnovu predmetnog rešenja. Kako je tužba neblagovremena to je prvostepeni sud tužbu odbacio. Razloge koje je u tom pogledu dao prvostepeni sud u svemu je prihvatio i drugostepeni sud.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno je drugostepeni sud postupio kada je potvrdio rešenje prvostepenog suda. Naime, prema članu 195. Zakona o radu propisano je da (koji je važio u vreme donošenja osporenog rešenja) protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kada je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom a rok za pokretanje spora je 90 dana od dana dostavljanja rešenja odnosno od saznanja za povredu prava. U konkretnom slučaju tužilac je imao mogućnost da u roku od 90 dana od dana dostavljanja presude Višeg suda u Prokuplju Kž 105/15 od 09.09.2015. godine pokrene postupak pred sudom. Presudu je primio 20.10.2015. godine ali je tužbu podneo nakon isteka predviđenog roka tj. 17.10.2016. godine. Iz toga proizlazi da je tužba podneta nakon proteka roka od 90 dana od dana saznanja da je pravnosnažno oslobođen u postupku zbog čijeg mu je iniciranja prestao radni odnos na osnovu osporenog rešenja pa iz svega toga proizlazi da je tužba neblagovremena te da je pravilno postupljeno kada je tužba shodno članu 294. stav 2. ZPP odbačena.

Navodima iz revizije tužioca ne dovodi se u pitanje pravilnost pobijanog rešenja. Nije prihvatljivo da u ovom slučaju treba primeniti odredbu člana 110. Zakona o obligacionim odnosima koji predviđa da se pravo na isticanje ništavosti ne gasi. U ovom slučaju postoje posebni propisi koji regulišu pitanje rokova u kojima se može podneti tužba radi prestanka radnog odnosa. Radni odnos može prestati na različite načine. U ovom slučaju tužiocu je radni odnos prestao po rešenju tužene i radi se o odluci posebne vrste a zakon je ustanovio poseban rok u kome se naznačena odluka - rešenje može pobijati. Stoga se ne može prihvatiti stanovište tužioca iznetog u reviziji da se u ovom slučaju Zakon o obligacionim odnosima treba tumačiti kao lex specialis u odnosu na Zakon o radu. Upravo Zakon o radu reguliše radne odnose pa bi se moglo smatrati obrnuto da su u takvim stvarima odredbe Zakona o radu lex specialis u odnosu na odredbe Zakona o obligacionim odnosima.

Imajući u vidu napred izneto, Vrhovni sud je na osnovu člana 414. u vezi člana 420. stav 6. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić