У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју Врховни суд пази по службеној дужности, нити је учињена нека друга битна повреда ЗПП из члана 407. ЗПП.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је поднео дана 17.10.2016. године тужбу Основном суду у Прокупљу против тужене због незаконитог престанка радног односа по решењу 01 број ../11 од 17.08.2011. године. Тужилац је био у радном односу код тужене од 01.09.1992. године. У периоду од 01.01.2007. године обављао је послове заменика командира у звању самосталног полицијског инспектора када му је 17.08.2011. године донето напред назначено решење о престанку радног односа. Ово из разлога што је против тужиоца поднет оптужни предлог од стране ОЈТ у Прокупљу због продуженог кривичног дела злоупотреба службеног положаја у стицању са продуженим кривичним делом фалсификовања службене исправе. Тужилац сматра да му је радни однос престао противно одредбама Закона о раду, Закона о радним односима у државним органима и Закона о полицији и Уставу РС, с обзиром да је пресудом Вишег суда у Прокупљу Кж 105/15 од 09.09.2015. године ослобођен од кривичне одговорности. Решење о престанку радног односа му је донето због покретања кривичног поступка а имајући у виду раније одредбе Закона о унутрашњим пословима.

Нижестепени судови су закључили да је тужба тужиоца неблаговремена те да је исту потребно одбацити. Ово из разлога што је тужилац пресуду Вишег суда у Прокупљу Кж 105/15 од 09.09.2015. године, којом је ослобођен од кривичне одговорности, примио дана 20.10.2015. године. Тужбу за поништај решења о престанку радног односа поднео је 17.10.2016. године, дакле након протека рока од 90 дана од сазнања да је правноснажно ослобођен у поступку одлучивања због чијег иницирања му је престао радни однос на основу предметног решења. Како је тужба неблаговремена то је првостепени суд тужбу одбацио. Разлоге које је у том погледу дао првостепени суд у свему је прихватио и другостепени суд.

По оцени Врховног суда, правилно је другостепени суд поступио када је потврдио решење првостепеног суда. Наиме, према члану 195. Закона о раду прописано је да (који је важио у време доношења оспореног решења) против решења којим је повређено право запосленог или када је запослени сазнао за повреду права, запослени односно представник синдиката чији је запослени члан ако га запослени овласти, може да покрене спор пред надлежним судом а рок за покретање спора је 90 дана од дана достављања решења односно од сазнања за повреду права. У конкретном случају тужилац је имао могућност да у року од 90 дана од дана достављања пресуде Вишег суда у Прокупљу Кж 105/15 од 09.09.2015. године покрене поступак пред судом. Пресуду је примио 20.10.2015. године али је тужбу поднео након истека предвиђеног рока тј. 17.10.2016. године. Из тога произлази да је тужба поднета након протека рока од 90 дана од дана сазнања да је правноснажно ослобођен у поступку због чијег му је иницирања престао радни однос на основу оспореног решења па из свега тога произлази да је тужба неблаговремена те да је правилно поступљено када је тужба сходно члану 294. став 2. ЗПП одбачена.

Наводима из ревизије тужиоца не доводи се у питање правилност побијаног решења. Није прихватљиво да у овом случају треба применити одредбу члана 110. Закона о облигационим односима који предвиђа да се право на истицање ништавости не гаси. У овом случају постоје посебни прописи који регулишу питање рокова у којима се може поднети тужба ради престанка радног односа. Радни однос може престати на различите начине. У овом случају тужиоцу је радни однос престао по решењу тужене и ради се о одлуци посебне врсте а закон је установио посебан рок у коме се назначена одлука - решење може побијати. Стога се не може прихватити становиште тужиоца изнетог у ревизији да се у овом случају Закон о облигационим односима треба тумачити као lex specialis у односу на Закон о раду. Управо Закон о раду регулише радне односе па би се могло сматрати обрнуто да су у таквим стварима одредбе Закона о раду lex specialis у односу на одредбе Закона о облигационим односима.

Имајући у виду напред изнето, Врховни суд је на основу члана 414. у вези члана 420. став 6. ЗПП одлучио као у изреци.

Председник већа - судија

Гордана Комненић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић