.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 461/2019
06.02.2020. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., ul. ... br. .., čiji je punomoćnik Sava Grujičić, advokat iz ..., ul. ... br. .., protiv tuženog „BB“ ..., ul. ... br. .., čiji je punomoćnik Jovanka Zečević Anđelković, advokat iz ..., ul. ... br. .., radi utvrđenja i naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2976/18 od 07.11.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 06.02.2020. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2976/18 od 07.11.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2583/16 od 18.04.2018. godine, u prvom stavu izreke dozvoljeno je preinačenje tužbe. U drugom stavu izreke, utvrđeno je da je tužilja zasnovala radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog počev od 17.09.2016. godine na poslovima spremačice – higijeničarke, što je tuženi dužan priznati i tužilju rasporediti na navedene poslove. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužilji na ime naknade štete u vidu izgubljene zarade za period od 17.09.2016. do 01.02.2018. godine isplati iznose sa zateznom kamatom kao u tom stavu izreke. Stavom četvrtim izreke obavezan je tuženi da za tužilju uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje za period od 16.09.2016. do 01.02.2018. godine na iznose izgubljene zarade. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 80.750,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2976/18 od 07.11.2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u drugom, trećem, četvrtom i petom stavu izreke.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijski navodi kojima se ukazuje na bitnu povredu parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona nisu razmatrani jer ova bitna povreda nije zakonski razlog za izjavljivanje revizije.
Tužilja je tužbom tražila da se utvrdi da je zasnovala radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog počev od 17.09.2016. godinee na poslovima spremačice – higijeničarke što je tuženi dužan priznati i rasporediti je na te poslove. Tražila je i naknadu štete u vidu izgubljene zarade za period od 17.09.2016. do 01.02.2018. godine i uplatu doprinosa na te zarade.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je po osnovu više sukcesivno zaključenih ugovora o radu neprekidno radila kod tuženog na radnom mestu spremačice – hiigijeničara počev od 13.12.2008. godine do 17.06.2015. godine. Tada je počelo odsustvo sa rada zbog trudnoće. Na porodiljskom odsustvu i odsustvu radi nege deteta je bila do 16.09.2016. godine. Tog dana radni odnos joj je prestao na osnovu rešenja o otkazu ugovora o radu br. 921/1 od 16.09.2016. godine.
Na temelju tako utvrđenih činjenica nižestepeni sudovi su zaključili da je radni odnos tužilje zasnovan na određeno vreme prerastao u radni odnos na neodređeno vreme 20.10.2009. godine, odnosno 17.09.2016. godine imajući u vidu obavezu suda da se kreće u granicama tužbenog zahteva. Bez značaja je činjenica da tužilja nije tražila poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa od 17.09.2016. godine imajući u vidu deklarativni karakter tog rešenja kojim se konstatuje prestanak radnog odnosa istekom roka na koji je ugovor zaključen. Zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa tužilji pripada pravo na naknadu štete u vidu izgubljene zarade. Zato je usvojen tužbeni zahtev.
Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev.
Odredbom člana 30. stav 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05...32/13) propisano je da se radni odnos zasniva ugovorom o radu koji potpisuju zaposleni i poslodavac. Prema odredbama člana 37. st. 1, 2 i 4. Zakona radni odnos na određeno vreme zasniva se na vreme čije je trajanje unapred određeno kada su u pitanju sezonski poslovi, rad na određenom projektu, povećanje obima posla koji traje određeno vreme i sl. za vreme trajanja tih potreba, s tim što tako zasnovani radni odnos neprekidno ili sa prekidima ne može trajati duže od 12 meseci. Pod prekidom se ne smatra prekid kraći od 30 dana. Radni odnos zasnovan na određeno vreme postaje radni odnos na neodređeno vreme, ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan radni odnos.
To su razlozi zbog kojih je Vrhovni kasacioni sud primenom odredbe člana 414. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
