.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 470/2022
16.03.2022. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Ilić, advokat iz ..., protiv tuženog Instituta za lečenje i rehabilitaciju „Niška Banja“, Niš, čiji je punomoćnik Irena Stojadinović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2461/21 od 04.11.2021. godine, u sednici veća održanoj 16.03.2022. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2461/21 od 04.11.2021. godine.
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu revizijskih troškova.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 76/18 od 28.01.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i poništeno kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu broj .. od 22.11.2017. godine, kojim je tužiocu prestao radni odnos kod tuženog i obavezan je tuženi da tužioca vrati na rad i rasporedi na radno mesto koje je obavljao pre prestanka radnog odnosa od 15.12.2017. godine ili na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima, sa svim pravima iz rada i po osnovu rada. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu plati troškove postupka u iznosu od 183.250,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2461/21 od 04.11.2021. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u delu stava prvog, kojim je poništeno kao nezakonito rešenje tuženog o prestanku radnog odnosa tužiocu i obavezan tuženi da tužioca vrati na rad i u stavu drugom izreke, a žalba tuženog u tom delu je odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, prvostepena presuda je ukinuta u preostalom delu stava prvog izreke i tužba tužioca u delu kojim je traženo da se tuženi obaveže da ga vrati na radno mesto koje je obavljao pre prestanka radnog odnosa ili na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima, je odbačena.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tuženi zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pravilnost i zakonitost pobijane presude u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ukazuje na povrede postupka iz tačka 12. ove zakonske odredbe, što saglasno članu 407. ZPP ne može biti revizijski razlog.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na osnovu ugovora o radu od 04.11.2013. godine, na radnom mestu ..., u odeljenju za ... poslove. Dana 14.12.2017. godine, tužiocu je prestao radni odnos zbog neostvarivanja rezultata rada i neposedovanja potrebnih znanja i sposobnosti. Rešenjem o otkazu ugovora o radu od 22.11.2017. godine, tužiocu je stavljeno na teret više povreda radnih obaveza, ali su nižestepeni sudovi ocenom dokaza izvedenih u toku prvostepenog postupka utvrdili da je tužilac sve radne naloge blagovremeno i u potpunosti obavio, pri čemu se trudio da radi kompletnih rezultata prikupi svu potrebnu dokumentaciju, a što se ne može podvesti pod neposedovanje potrebnih znanja i sposobnosti za obavljanje poslova koje radi, pa su poništili rešenje o otkazu ugovora o radu tužiocu, kao nezakonito.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev tužioca.
Odredbom člana 179. stav 1. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 75/14), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje i to ako ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi.
Imajući u vidu navedenu normu, da bi otkaz iz ovog razloga bio zakonit, neophodno je da se utvrdi da rezultati rada izostaju zbog nedovoljnog rada zaposlenog i njegovog nezalaganja, odnosno zbog odsustva potrebnih znanja, sposobnosti ili neukosti zaposlenog. Neostvarivanje rezultata rada ima uzrok u nezalaganju, kada zaposleni ne ostvaruje rezultate, što se utvrđuje na osnovu kvaliteta i obima obavljenog posla, kao i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama, dok kod odsustva potrebnih znanja i sposobnosti postoji neuka stranka za obavljanje konkretnog posla. U konkretnom slučaju, tužilac je bio aktivan u postupku prikupljanja dokumentacije i podataka, a nepostupanje nadležnih službi tuženog po zahtevima tužioca, je dovelo do nemogućnosti da on uradi posao na način kako se to od njega očekivalo, ali se navedeno ne može pripisati nedovoljnom radu, nezalaganju i nezainteresovanosti tužioca za obavljanje zadatka. Takođe, zahtevanje dodatnih informacija, podataka ili dokumentacije ne predstavlja nezalaganje radi ostvarivanja radnih zadataka, niti se može reći da tužilac zbog toga nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslove, već upravo suprotno, govori o zalaganju tužioca kao člana komisije da prikupi sva potrebna dokumenta i da dobro izvrši svoj posao. Pravilno nižestepeni sudovi zaključuju i da se iz rešenja o otkazu ugovora o radu ne može zaključiti koje to naloge tužilac nije izvršio, odnosno koje je samo delimično izvršio. S obzirom da je tužilac izvršavajući svoje naloge i tražeći dopunu dokumentacije, kako tvrdi tuženi opteretio rad drugih stručnih službi, u tom slučaju se ne može govoriti o nezalaganju i nepreduzimanju potrebnih radnji radi izvršavanja naloga poslodavca.
Iz navedenih razloga i prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda pravilna je odluka nižestepenih sudova da je nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu koje je poslodavac u konkretnoj situaciji dao tužiocu, te da je zbog toga tužbeni zahtev osnovan.
Posledica utvrđenja nezakonitog otkaza je i vraćanje zaposlenog na rad ako on to zahteva, pa je i u ovom delu pravilna odluka nižestepenih sudova, na osnovu člana 191. stav 1. Zakona o radu.
Iz izloženog, primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka, jer po ovom pravnom leku tuženi nije uspeo, te je doneta odluka kao u stavu drugom izreke, primenom odredbe člana 165. stav 2. ZPP.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
