Против правноснажне пресуде донете у другом степену, ревизију је благовремено изјавио тужени због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност и законитост побијане пресуде у смислу одредбе члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 18/20), Врховни касациони суд је нашао да је ревизија туженог неоснована.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а ревизијом се указује на повреде поступка из тачка 12. ове законске одредбе, што сагласно члану 407. ЗПП не може бити ревизијски разлог.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је био запослен код туженог на основу уговора о раду од 04.11.2013. године, на радном месту ..., у одељењу за ... послове. Дана 14.12.2017. године, тужиоцу је престао радни однос због неостваривања резултата рада и непоседовања потребних знања и способности. Решењем о отказу уговора о раду од 22.11.2017. године, тужиоцу је стављено на терет више повреда радних обавеза, али су нижестепени судови оценом доказа изведених у току првостепеног поступка утврдили да је тужилац све радне налоге благовремено и у потпуности обавио, при чему се трудио да ради комплетних резултата прикупи сву потребну документацију, а што се не може подвести под непоседовање потребних знања и способности за обављање послова које ради, па су поништили решење о отказу уговора о раду тужиоцу, као незаконито.

По оцени Врховног касационог суда, правилно су нижестепени судови применили материјално право када су усвојили тужбени захтев тужиоца.

Одредбом члана 179. став 1. тачка 1. Закона о раду („Службени гласник РС“ бр. 75/14), прописано је да послодавац може запосленом да откаже уговор о раду ако за то постоји оправдани разлог који се односи на радну способност запосленог и његово понашање и то ако не остварује резултате рада или нема потребна знања и способности за обављање послова на којима ради.

Имајући у виду наведену норму, да би отказ из овог разлога био законит, неопходно је да се утврди да резултати рада изостају због недовољног рада запосленог и његовог незалагања, односно због одсуства потребних знања, способности или неукости запосленог. Неостваривање резултата рада има узрок у незалагању, када запослени не остварује резултате, што се утврђује на основу квалитета и обима обављеног посла, као и односа запосленог према радним обавезама, док код одсуства потребних знања и способности постоји неука странка за обављање конкретног посла. У конкретном случају, тужилац је био активан у поступку прикупљања документације и података, а непоступање надлежних служби туженог по захтевима тужиоца, је довело до немогућности да он уради посао на начин како се то од њега очекивало, али се наведено не може приписати недовољном раду, незалагању и незаинтересованости тужиоца за обављање задатка. Такође, захтевање додатних информација, података или документације не представља незалагање ради остваривања радних задатака, нити се може рећи да тужилац због тога нема потребна знања и способности за обављање послове, већ управо супротно, говори о залагању тужиоца као члана комисије да прикупи сва потребна документа и да добро изврши свој посао. Правилно нижестепени судови закључују и да се из решења о отказу уговора о раду не може закључити које то налоге тужилац није извршио, односно које је само делимично извршио. С обзиром да је тужилац извршавајући своје налоге и тражећи допуну документације, како тврди тужени оптеретио рад других стручних служби, у том случају се не може говорити о незалагању и непредузимању потребних радњи ради извршавања налога послодавца.

Из наведених разлога и према становишту Врховног касационог суда правилна је одлука нижестепених судова да је незаконито решење о отказу уговора о раду које је послодавац у конкретној ситуацији дао тужиоцу, те да је због тога тужбени захтев основан.

Последица утврђења незаконитог отказа је и враћање запосленог на рад ако он то захтева, па је и у овом делу правилна одлука нижестепених судова, на основу члана 191. став 1. Закона о раду.

Из изложеног, применом одредбе члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова ревизијског поступка, јер по овом правном леку тужени није успео, те је донета одлука као у ставу другом изреке, применом одредбе члана 165. став 2. ЗПП.

Председник већа - судија

Јасминка Станојевић,с.р.

За тачност отправка

управитељ писарнице

Марина Антонић