Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. u vezi člana 441. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 – u daljem tekstu ZPP) Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Nisu učinjene ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 124. i 294. ZPP, na koju se revizijom ukazuje, jer drugostepeni sud u postupku odlučivanja o žalbi nije pogrešno primenio odredbe ovog zakona, a što je moglo uticati na donošenje pravilne i zakonite odluke. Ukazivanje tužilje na učinjenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, nije od značaja, jer shodno članu 407. stav 1. tačka 2. ZPP revizija se ne može izjaviti zbog označene bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na poslovima ..., na određeno vreme, po osnovu više zaključenih ugovora o radu i aneksa ugovora o radu u periodu od 10.04.2008. godine do 30.06.2017. godine, da je u kontinuitetu radila na istim poslovima i da nije imala prekid u radu duže od 30 dana. Tužilja nije pokretala sudski postupak protiv tuženog, jer je istovremeno, nakon dobijanja rešenja o prestanku radnog odnosa, tužilja sa tuženim zaključivala nove ugovore o radu ili anekse ugovora o radu, i to sve do 30.06.2017. godine, kada joj je radni odnos prestao. Tužilja je dana 14.06.2017.godine podnela tužbu kojom je tražila da se utvrdi da je radni odnos tužlje zasnovan na određeno vreme prerastao u radni odnos na neodređeno vreme po sili zakona, pozivajući se na odredbu člana 37. Zakona o radu.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da su se shodno odredbi člana 37. stav 1. Zakona o radu stekli uslovi za prerastanje radnog odnosa na određeno u radni odnos na neodređeno vreme, obzirom da je tužilja ostvarila radni odnos na neodređeno vreme u neprekidnom trajanju i na istim poslovima dužem od dve godine, odnosno u periodu od 10.04.2008. godine do 15.12.2010. godine, zbog čega je usvojio tužbeni zahtev i utvrdio da je tužilja dana 17.04.2009. godine zasnovala radni odnos kod tuženog na neodređeno vreme.

Drugostepeni sud je odlučujući o žalbi tužene zaključio da je na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo, te je preinačio prvostepenu presudu i odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje za utvrđenje da je radni odnos tužilje zasnovan kod tuženog kao poslodavca na određeno vreme prerastao u radni odnosn na neodređeno vreme, sa obrazloženjem da je tužilja propustila da u zakonom propisanom roku traži zaštitu svog prava u smislu člana 195. Zakona o radu, zbog čega je rešenje o prestanku radnog odnosa postalo pravnosnažno.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je preinačio i odbio tužbeni zahtev tužilje kao neosnovan.

Odredbom člana 195. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05...75/14) propisano je da protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog, ili kada je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član, ako ga zaposleni ovlasti, može pokrenuti spor pred nadležnim sudom. Rok za pokretanje spora je 60 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu.

U konkretnom slučaju tužilji je radni odnos na određeno vreme prestao zbog isteka roka na koji je zasnovan, a kod činjenice da tužilja protiv rešenja o prestanku radnog odnosa nije pokretala postupak radi njihovog poništaja, navedena rešenja o prestanku radnog odnosa postala su pravnosnažna, čime je tužilja izgubila ne samo pravo da pobija navedena rešenja sudskim putem, već i da traži preobražaj radnog odnosa, odnosno da je zasnovala radni odnos na neodređeno vreme.

Ovaj prekluzivan rok se primenjuje u pogledu sudske zaštite svake vrste povrede radnog prava, pa se primenjuje i u ovom sporu za utvrđenje postojanja radnog osnosa na nedređeno vreme.

I po oceni Vrhovnog kasacionog suda, tužilja je u pogledu zahteva za poništaj osporenih rešenja i zahteva za preobražaj radnog odnosa propustila prekluzivni rok, propisan odredbom člana 195. Zakona o radu, zbog čega je izgubila pravo na sudsku zaštitu u pogledu traženog prava i mogućnosti da se u sudskom sporu ceni ispunjenost uslova iz člana 37. Zakona o radu za preobražaj radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme.

Imajući u vidu izloženo, neosnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke presude.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić