Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Snežane Andrejević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužilja J.P. i J.T., obe iz T., čiji je punomoćnik E.H., advokat iz T., protiv tuženog V.C. DOO T., čiji je punomoćnik I.O., advokat iz N.S., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilja izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2059/15 od 07.10.2015. godine, u sednici veća od 07.04.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilja, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2059/15 od 07.10.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1. 2177/13 od 20.05.2015. godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilja da se tuženi obaveže da im naknadi štetu zbog prestanka radnog odnosa u iznosu od po 297.480,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe do isplate, i da im naknadi troškove parničnog postupka. Tužilje su obavezane da tuženom naknade parnične troškove u iznosu od 42.750,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2059/15 od 07.10.2015. godine, odbijena je žalba tužilja i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv drugostepene presude tužilje su blagovremeno preko punomoćnika izjavile reviziju, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14) i utvrdio da revizija tužilja nije dozvoljena.

Tužbom od 04.12.2013. godine tužilje su tražile isplatu iznosa od po 297.480,00 dinara na ime naknade štete zbog povrede prava iz radnog odnosa.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, iz celokupnog činjeničnog i pravnog osnova proizilazi da je revizija tužilja nedozvoljena. Naime, u konkretnom slučaju ne radi se o sporu o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, iz člana 441. ZPP, u kojim slučajevima je revizija uvek dozvoljena. U ovoj parnici, tužilje nisu tražile poništaj rešenja kojima im je prestao radni odnos otkazom od strane zaposlenog, koja su postala pravnosnažna, niti su tražile utvrđenje postojanja radnog odnosa kod tuženog, već naknadu štete od tuženog kao ranijeg poslodavca, pa se stoga radi o imovinskopravnom sporu.

Prema noveliranom članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Budući da vrednost predmeta spora pobijanog dela ni za jednu od tužilja ne prelazi dinarsku protivrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 413. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Snežana Andrejević,s.r.