Odlučujući o podnetom predlogu nižestepeni sudovi su primenom člana 430. stav 1. u vezi člana 426. tačka 11. i člana 428. stav 1. tačka 4. ZPP predlog za ponavljanje postupka odbacili kao neblagovremen, jer je predlog za ponavljanje postupka podnet nakon isteka zakonom propisanog roka od 60 dana od dana kada je tužilac stekao mogućnost da upotrebi odluku Evropskog suda za ljudska prava. Naime, presuda Evropskog suda za ljudska prava objavljena je u „Službenom glasniku Republike Srbije“ dana 03.01.2018. godine, a predlog je podnet 30.07.2019. godine, pa je protekao rok za podnošenje predloga.

Neosnovani su navodi revizije kojima se osporava pravilnost pobijanog rešenja.

Članom 426. tačka 11. ZPP, propisano je da postupak koji je odlukom suda pravnosnažno okončan može da se po predlogu stranke ponovi ako stranka stekne mogućnost da upotrebi odluku Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava, a to je moglo da bude od uticaja na donošenje povoljnije odluke.

Prema članu 428. stav 1. tačka 4. ZPP predlog za ponavljanje postupka podnosi se u roku od 60 dana od dana kada je stranka mogla da upotrebi pravnosnažnu odluku koja je razlog za ponavljanje postupka.

Imajući u vidu navedeno Vrhovni kasacioni sud nalazi da su pravilno nižestepeni sudovi odbacili predlog tužioca za ponavljanje postupka nalazeći da je ovaj vanredni pravni lek podnet po isteku roka propisanog članom 428. stav 1. tačka 4. ZPP.

U konkretnom slučaju, presuda Evropskog suda za ljudska prava objavljena je u „Službenom glasniku Republike Srbije“ dana 03.01.2018. godine kada je tužilac stekao mogućnost da upotrebi ovu odluku, a kako je tužilac predlog podneo 30.07.2019. godine, to je u protekao prekluzivni – subjektivni rok propisan navedenim zakonskim odredbama za podnošenje predmetnog predloga.

U reviziji se ukazuje da se na odluku o dozvoljenosti predloga za ponavljanje postupka trebalo primeniti odredbe Zakona o parničnom postupku kojima se u konkretnom slučaju predviđa objektivni-prekluzivni rok od 5 godina. Međutim, ovi revizijski navodi su neosnovani, jer je tužilac je svoj predlog za ponavljanje postupka koji se odnosi na odluku Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu podneo 17 meseci od isteka prekluzivnog roka od 60 dana, a tužilac nije dostavio dokaze da bez svoje krivice nije mogao ranije da se pozove na presudu Evropskog suda za zaštitu ljudskih prava u Strazburu. Iz tog razloga bez uticaja su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Pored toga, tužilac je ranije podneo predlog za ponavljanje postupka od 21.12.2018. godine, a zatim predlog za ponavljanje postupka od 30.07.2019. godine ( naslovljen kao dopuna) koji su suprotno navodima revizije, dva nezavisna – odvojena predloga za ponavljanje. Naime, o jednom predlogu je već pravnosnažno odlučeno odlukom Apelacionog suda u Beogradu, dok je u odnosu na drugi predlog (od 30.07.2019. godine) tužilac prekludiran, odnosno njegov predlog je neblagovremen zato što je protekao zakonski rok od 60 dana. Rok za podnošenje predloga za ponavljanje postupka počeo je teći 04.01.2018. godine, a tužilac je navedenu presudu Evropskog suda za ljudska prava mogao upotrebiti od tog dana, jer je odluka javno objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije“ dana 03.01.2018. godine i tada je postala dostupna svim licima. Rok za podnošenje predloga za ponavljanje postupka tužioca saglasno članu 428. stav 1. tačka 4. ZPP iznosi 60 dana i istekao je 04.03.2018. godine. Tužilac je svoj predlog podneo tek 30.07.2019. godine, pa je njegov predlog pravilno odbačen kao neblagovremen.

Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 408. u vezi člana 420. stav 6. ZPP reviziju tužioca odbio kao neosnovanu.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić