Одлучујући о поднетом предлогу нижестепени судови су применом члана 430. став 1. у вези члана 426. тачка 11. и члана 428. став 1. тачка 4. ЗПП предлог за понављање поступка одбацили као неблаговремен, јер је предлог за понављање поступка поднет након истека законом прописаног рока од 60 дана од дана када је тужилац стекао могућност да употреби одлуку Европског суда за људска права. Наиме, пресуда Европског суда за људска права објављена је у „Службеном гласнику Републике Србије“ дана 03.01.2018. године, а предлог је поднет 30.07.2019. године, па је протекао рок за подношење предлога.

Неосновани су наводи ревизије којима се оспорава правилност побијаног решења.

Чланом 426. тачка 11. ЗПП, прописано је да поступак који је одлуком суда правноснажно окончан може да се по предлогу странке понови ако странка стекне могућност да употреби одлуку Европског суда за људска права којом је утврђена повреда људског права, а то је могло да буде од утицаја на доношење повољније одлуке.

Према члану 428. став 1. тачка 4. ЗПП предлог за понављање поступка подноси се у року од 60 дана од дана када је странка могла да употреби правноснажну одлуку која је разлог за понављање поступка.

Имајући у виду наведено Врховни касациони суд налази да су правилно нижестепени судови одбацили предлог тужиоца за понављање поступка налазећи да је овај ванредни правни лек поднет по истеку рока прописаног чланом 428. став 1. тачка 4. ЗПП.

У конкретном случају, пресуда Европског суда за људска права објављена је у „Службеном гласнику Републике Србије“ дана 03.01.2018. године када је тужилац стекао могућност да употреби ову одлуку, а како је тужилац предлог поднео 30.07.2019. године, то је у протекао преклузивни – субјективни рок прописан наведеним законским одредбама за подношење предметног предлога.

У ревизији се указује да се на одлуку о дозвољености предлога за понављање поступка требало применити одредбе Закона о парничном поступку којима се у конкретном случају предвиђа објективни-преклузивни рок од 5 година. Међутим, ови ревизијски наводи су неосновани, јер је тужилац је свој предлог за понављање поступка који се односи на одлуку Европског суда за људска права у Стразбуру поднео 17 месеци од истека преклузивног рока од 60 дана, а тужилац није доставио доказе да без своје кривице није могао раније да се позове на пресуду Европског суда за заштиту људских права у Стразбуру. Из тог разлога без утицаја су наводи ревизије о погрешној примени материјалног права.

Поред тога, тужилац је раније поднео предлог за понављање поступка од 21.12.2018. године, а затим предлог за понављање поступка од 30.07.2019. године ( насловљен као допуна) који су супротно наводима ревизије, два независна – одвојена предлога за понављање. Наиме, о једном предлогу је већ правноснажно одлучено одлуком Апелационог суда у Београду, док је у односу на други предлог (од 30.07.2019. године) тужилац преклудиран, односно његов предлог је неблаговремен зато што је протекао законски рок од 60 дана. Рок за подношење предлога за понављање поступка почео је тећи 04.01.2018. године, а тужилац је наведену пресуду Европског суда за људска права могао употребити од тог дана, јер је одлука јавно објављена у „Службеном гласнику Републике Србије“ дана 03.01.2018. године и тада је постала доступна свим лицима. Рок за подношење предлога за понављање поступка тужиоца сагласно члану 428. став 1. тачка 4. ЗПП износи 60 дана и истекао је 04.03.2018. године. Тужилац је свој предлог поднео тек 30.07.2019. године, па је његов предлог правилно одбачен као неблаговремен.

Врховни касациони суд је применом члана 408. у вези члана 420. став 6. ЗПП ревизију тужиоца одбио као неосновану.

Председник већа - судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић