Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kod tuženog bila zaposlena na neodređeno vreme po osnovu ugovora o radu od 21.10.2015. godine, na poslovima ... . Pobijanim rešenjem od 01.11.2016. godine tužilji je otakazan ugovor o radu sa pozivom na odredbe člana 179. stav 3. tač. 1. i 8. Zakona o radu i člana 19. Ugovora o radu, zbog odbijanja da obavlja poslove na koje je raspoređena, nepoštovanja radne discipline i ponašanja koje je takvo da ne može da nastavi rad kod poslovaca. U rešenju je navedeno da tužilja od 2012. godine odbija i izbegava da obavlja poslove svog radnog mesta, da je o tome VD direktora obavešten pisanim putem 15.10.2012. godine, nakon čega je tužilji upućeno upozorenje o postojanju otkaznih razloga 19.10.2012. godine, da joj je 11.06.2013. godine upućeno novo upozorenje o postojanju otkaznih razloga, da je tužilja upozorenjem i zahtevom od 22.04.2014. godine pozvana da preuzme poslove određene ugovorom o radu pod pretnjom otkaza, da je 29.04.2014. godine odbila da povređenom radniku popuni povrednu listu, i da je dana 27.09.2016. godine VD direktora tuženog pokušao da tužilji skrene pažnju na neizvršavanje radnih obaveza ponudivši joj da prihvati radne obaveze, što je tužilja odbila. Pre donošenja otkaznog rešenja, tužilji je 03.10.2016. godine dostavljeno upozorenje o postojanju otkaznih razloga, u kome je navedeno da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu u smislu člana 179. stav 3. tač. 1. i 8. Zakona o radu i člana 121. stav 3. tač. 1. i 8. Kolektivnog ugovora tuženog, zbog nepoštovanja radne discipline koje se sastoji u tome što tužilja odbija da izvršava poslove utvrđene ugovorom o radu i ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktima poslodavca, jer od potpisivanja ugovora o radu 28.09.2012. godine nije izvršila ni jedan posao predviđen tim ugovorom, kao ni ugovorom od 21.10.2015. godine, da nije postupila po naredbi od 20.12.2012. godine da u ostavljenom roku položi stručni ispit, da dva dostavljena upozorenja o postojanju otkaznih razloga od 22.04.2014. godine i 24.12.2014. godine nisu uticala na promenu ponašanja tužilje i da je na sastanku sa VD direktorom tuženog održanom 27.09.2016. godine odbila da obavlja ugovorene poslove. Tužilja se izjasila na navode iz upozorenja.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je rešenje kojim je tužilji otkazan ugovor o radu poništeno kao nezakonito i tužbeni obavezan da tužilju vrati na rad.

Tužilji je stavljeno na teret da od zaključenja ugovora o radu 2012. godine nije obavljala poslove svog radnog mesta i nije postupila po naredbi iz iste godine da u ostavljenom roku položi stručni ispit. Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je za navedene radnje, koje su kvalifikovane kao nepoštovanje radne discipline, istekao rok zastarelosti iz člana 184. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ 24/05 ... 54/09), kojim je propisano da poslodavac zaposlenom može dati otkaz ugovora o radu u slučaju iz člana 179. tačka 3. tog zakona, između ostalog, u roku od 3 meseca od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od 6 meseci od dana nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza, pa je u odnosu na navedene radnje očigledno protekao rok zastarelosti iz ove zakonske odredbe. U odnosu na otkazne razloge iz pobijanog rešenja koji se odnose na odbijanje tužilje da dana 12.10.2012. godine, izvrši primopredaju poslova od referenta koji je poslove ranije obavljao, i da je dana 29.04.2014. godine odbila da povređenom radniku popuni povrednu listu, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da u odnosu na ove radnje tužilja nije pismeno upozorena na postojanje otkaznih razloga u smislu člana 180. Zakona o radu, pa u ovom delu tužilji nije omogućeno pravo na odbranu. U pobijanom rešenju poziva se i na otkazni razlog koji se odnosi na usmeni razgovor VD direktora tuženog sa tužiljom 27.09.2016. godine, kojom prilikom je tužilja odbila obavljanje ugovorenih poslova. Međutim, u otkaznom rešenju nije konkretno navedeno u čemu se sastoji neizvršavanje poslova iz ugovora o radu i kada su konkretne radnje morale biti preduzete, odnosno nije navedeno vreme, mesto i način izvršenja povreda radne obaveze ili radne discipline. Zato je pravilno pobijano otkazno rešenje poništeno kao nezakonito, jer nisu ispunjeni zakonski uslovi iz člana 179. stav 3. tač. 1. i 8. Zakona o radu, pa je tuženi u obavezi da tužilju vrati na rad, u skladu sa članom 191. stav 1. tog zakona.

Nisu od značaja revizijski navodi da tužilja i pre pobijanog otkaznog rešenja nije poštovala radnu disciplinu, jer ranije ponašanje tužilje nije bilo predmet ove parnice. Neosnovani su revizijski navodi da su u Ugovoru o radu u tački 2. i 3. jasno i nedvosmisleno navedeni zadaci i opis poslova koje tužilja obavlja, jer u otkaznog rešenju nije konkretno navedeno koje poslove tužilja nije izvršavala i kada su određene radnje u okviru tih poslova morale biti izvršene. Zato se revizijom neosnovano ističe pogrešna primena člana 179. tačka 3. Zakona o radu.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić