Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11, 55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bez uticaja je revizijski navod da pobijana presuda ima nedostataka iz bitne povrede odredaba parničnog postupka iz tačke 12. citirane zakonske odredbe na koju se opisno ukazuje jer ona ne može biti revizijski razlog na osnovu člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na poslovima ..., a na osnovu aneksa ugovora o radu obavljao je poslove ... u Sekciji za infrastrukturu čvora ... SP ..., SP ..., do donošenja pobijanog rešenja o otkazu ugovora o radu od 11.04.2012. godine. Pobijanim rešenjem mu je otkazan ugovor o radu od 05.02.2003. godine, na osnovu člana 179. stav 1. tačke 2 i 4. Zakona o radu, zbog toga što je učinio povredu radne obaveze iz tačke 13. alineje 1, 4, 5. i 7. ugovora o radu zbog osnovane sumnje da je dana 24.02.2012. godine u 13,58 sati izvršio krađu veštačkog đubriva kod voza br.44242, koji je prispeo u stanicu Vršac, a koja krađa je utvrđena po dolasku oragana MUP u stanicu Vršac, dana 25.02.2012. godine u 18,00 časova. U vezi predmetnog događaja, Osnovni sud u Vršcu je doneo rešenje Ki br.137/12 od 10.03.2012. godine o sprovođenju istrage protiv tužioca i drugih označenih lica u tom rešenju zbog više učinjenih istovrsnih krivičnih dela u vremenskoj povezanosti, jedinstvu prostora i sa jedinstvenim umišljajem, u cilju sticanja finansijske koristi. Tuženi je doneo pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu u vreme kada je protiv tužioca bilo doneto rešenje o sprovođenju istrage pred nadležnim sudom, a protiv njega do okončanja ovog radnog spora nije doneta pravnosnažna osuđujuća krivična presuda, niti je u vreme donošenja prvostepene presude u ovoj pravnoj stvari protiv njega bila podignuta optužnica. Tačkom 13, alineje 1, 4, 5. i 7. ugovora o radu od 05.02.2003. godine, propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako svojom krivicom izvrši povrede radnih obaveza: 1.nesavesno, neblagovremeno ili nemarno izvršava radne obaveze utvrđene zakonom, opštim aktom i ovim ugovorom, 4. ako vrši bilo koju radnju na radu ili u vezi sa radom koja sadrži elemente prekršaja, privrednog prestupa ili krivičnog dela, 5. ako svojim ponašanjem na radu ili u vezi sa radom nanosi štetu poslodavcu ili umanjuje ugled, 7. ako se bavi aktivnostima u toku radnog vremena koji nisu u vezi sa poslovima koje obavlja. Tužilac je rešenjem tuženog od 03.04.2012. godine, upozoren na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo teške krađe na način i u vreme opisano u rešenju o otkazu ugovora o radu.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je tužiocu pobijanim rešenjem donetim na osnovu člana 179. stav 1. tačka 4. Zakona o radu tužiocu nezakonito dat otkaz, u situaciji kada nema pravnosnažne osuđujuće krivične presude da je on učinio krivično delo teške krađe iz člana 204. stav 1. u vezi stava 1. KZ RS, u vezi člana 61. KZ RS koje mu je stavljeno na teret optužnicom koja je podignuta protiv njega (tokom žalbenog postupka u ovom radnom sporu) u predmetu K br.262/2013 pred Osnovnim sudom u Vršcu. Nema zakonitog osnova ni za otkaz po osnovu tačke 2. citirane odredbe Zakona o radu jer ni pobijano rešenje o otkazu od 11.04.2012. godine, a ni upozorenje, ne sadrže činjenični opis načina, mesta i vremena učinjene povrede ugovorne obaveze iz tačke 13. alineje 1, 4, 5. i 7. ugovora o radu. Zato je pravilno usvojen tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu kao nezakonitog, a sledom toga i zahtev za reintegraciju na osnovu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Revizijom tuženog se neosnovano napada primena materijalnog prava u pobijanoj presudi isticanjem da postupci i ponašanje tužioca predmetnom prilikom sadrže elemente prekršaja i privrednog prestupa i da mu je zato zakonito dat otkaz na osnovu člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu, s obzirom da pobijano rešenje o otkazu, a ni upozorenje, osim navoda o postojanju osnovane sumnje da je izvršio krivično delo krađe veštačkog đubriva (na opisani način i u navedeno vreme) a koji se tiču tačke 4. citirane zakonske odredbe, ne sadrže činjenični opis radnje odnosno načina i vremena povrede radne obaveze utvrđene ugovorom o radu, koje su mu pobijanim rešenjem stavljene na teret.

Pravilno je doneta odluka i o troškovima postupka, na osnovu članova 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP.

Na osnovu izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci ove presude.

Predsednik veća-sudija

Predrag Trifunović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić