.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 591/2014
24.07.2015. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Snežane Andrejević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca R.J. iz B., čiji je punomoćnik V.T., advokat iz L., protiv tuženog Društva za privatno obezbeđenje G.s.s. DOO B., čiji je punomoćnik J.A., advokat iz B., po zameničkom punomoćju i V.S., advokat iz L., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3178/13 od 15.01.2014. godine, u sednici veća održanoj dana 24.07.2015. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3178/13 od 15.01.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P1 3514/10 od 01.04.2013. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev, pa je kao nezakonito poništeno rešenje tuženog broj 1206/08 od 31.03.2008. godine. Stavom drugim izreke je obavezan tuženi da tužioca vrati na poslove i radne zadatke koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima, a stavom trećim izreke je obavezan tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 295.750,00 dinara.
Apelacioni sud u Nišu je presudom Gž1 3178/13 od 15.01.2014. godine, odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu.
Protiv navedene drugostepene presude tuženi je izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu ovlašćenja iz člana 399. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 1. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11) i utvrdio da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitna povreda iz tačke 12. istog člana na koju revident ukazuje, jer su razlozi o odlučnim činjenicama jasni i bez protivurečnosti i u skladu sa izvedenim dokazima, pa pobijana presuda nema nedostataka zbog kojih se ne bi mogla ispitati, a ocenjeni su i žalbeni navodi od odlučnog značaja.
U pravnosnažno okončanom postupku je utvrđeno da je tužilac bio u radnom odnosu kod tuženog, raspoređen na poslovima radnika fizičko- tehničkog obezbeđenja, po osnovu Ugovora o radu od 22.12.2005. godine. Preporučenom pošiljkom od 24.03.2008. godine tužilac je pismeno upozoren o postojanju razloga za otakaz ugovora o radu iz razloga što je 07.02.2008. godine prilikom redovne kontrole, merenjem prisustva alkohola u krvi utvrđeno 0,6 promila. U postupku nije utvrđeno kada je tužilac primio ovo upozorenje, a prema njegovoj tvrdnji to je bilo 31.03.2008. godine kada se pismeno izjasnio na navode iz upozorenja. Osporenim rešenjem broj 1206/08 od 31.03.2008. godine tužiocu je otkazan Ugovor o radu od 22.12.2005. godine iz razloga navedenih i u upozorenju.
Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev.
Prema odredbi člana 180. stav 1. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'' broj 24/05), poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. tačka 1. - 6. ovog zakona, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otakaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja.
Poštujući ovu pravnu normu, tuženi poslodavac je bio dužan da, s obzirom da je tužiocu stavljena na teret povreda radne obaveze iz člana 179. tačka 2. Zakona o radu, postupi u smislu citirane odredbe člana 180. Zakona o radu.
Imajući u vidu činjenično utvrđenje, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je tuženi povredio pravo tužioca na odbranu od otkaznog razloga koji mu se stavlja na teret. Naime, bez obzira na okolnost odbijanja prijema upozorenja od strane tužioca i pribijanja upozorenja na oglasnu tablu suda, tuženi je preporučenom pošiljkom od 24.03.2008. godine uputio tužiocu upozorenje o postojanju otkaznog razloga. To dalje podrazumeva da je tom dostavom tužiocu dat rok od pet radnih dana za izjašnjenje, koji u smislu citiranog člana 180. Zakona o radu počinje da teče od dana dostavljanja.
U konkretnom slučaju, tuženi nije pružio dokaz da je ispoštovao proceduru dostavljanja upozorenja ni po Zakonu o radu (ukoliko bi se primenila procedura o dostavljanju akata o otkazu ugovora o radu), niti je dokazao da je dostavljanje izvršio na način i po pravilima propisanim Zakonom o opštem upravnom postupku (''Službeni list SRJ'', br. 33/97, 31/01, ''Službeni glasnik RS'', broj 30/10).
Kako je tužilac to upozorenje primio 31.03.2008. godine, od kog datuma je i njegovo izjašnjenje, kao i osporeno rešenje, to nije protekao rok propisan članom 180. stav 1. Zakona o radu za davanje izjašnjenja pre otkaza ugovora o radu, kakvog su mišljenja i nižestepeni sudovi.
Iz navedenih razloga je odlučeno kao u izreci na osnovu odredbe člana 405. stav 1. ZPP, bez detaljnog obrazlaganja revizijske odluke u smislu stava drugog istog člana, jer se obrazlaganjem revizijske odluke ne bi postiglo novo tumačenje prava, a u reviziji se ponavljaju žalbeni razlozi koje drugostepeni sud pravilno ocenio.
Predsednik veća-sudija
Snežana Andrejević,s.r.
