Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23 – dr. zakon, u daljem tekstu: ZPP) u vezi člana 441. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je zaposlena kod tuženog na neodređeno vreme na radnom mestu ..., počev od 12.09.2018. godine i od početka radnog odnosa bila je prijavljena na obavezno socijalno osiguranje zaposlenih. Sporazum o prestanku ugovora o radu od 11.01.2021. godine, koji je sastavio direktor tuženog, tužilja nikada nije potpisala, a povodom istog protiv zakonskog zastupnika tuženog je podneta krivična prijava Osnovnom javnom tužilaštvu u Vršcu zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo falsifikovanje isprave.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev, primenom člana 177. stav 1. Zakona o radu, budući da je tužilja imala status zaposlene kod tuženog po ugovoru o radu i da je kod tuženog ostvarivala sva prava iz radnog odnosa. Stoga, tužilja uživa sudsku zaštitu u radnom sporu traženim utvrđenjem da joj je radni odnos nezakonito prestao po sporazumu sa poslodavcem, odnosno da je osporeni sporazum nezakonit (ništav), pa su neosnovani suprotni navodi revizije.

Jedan od razloga za prestanak radnog odnosa zaposlenog iz člana 175. Zakona o radu jeste i sporazum između zaposlenog i poslodavca, koji saglasno članu 177. istog zakona mora izražavati saglasnost volje ugovornih strana. Odredbom člana 177. Zakona o radu propisano je da radni odnos zaposlenog može da prestane na osnovu pisanog sporazuma poslodavca i zaposlenog. Pre potpisivanja sporazuma, poslodavac je dužan da zaposlenog pisanim putem obavesti o posledicama do kojih dolazi ostvarivanju prava za slučaj nezaposlenosti. S obzirom da se radi o dvostranom ugovoru, za ocenu njegove punovažnosti moraju se imati u vidu i odredbe Zakona o obligacionim odnosima prema kojima je ugovor je zaključen kada su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora (član 26.) i onog časa kada ponudilac primi izjavu ponuđenog da prihvata ponudu (član 21. stav 1.).

Polazeći od sadržine navedenih odredbi Zakona, a imajući u vidu da sporazumu o prestanku radnog odnosa nije prethodila ponuda za zaključenje ugovora i da osporeni sporazum ne sadrži potpis tužilje, pravilna je ocena sudova da isti ne odražava volju tužilje kao zaposlene da joj radni odnos kod poslodavca prestane, te da je sporazum ne proivodi i da je zato tužilji radni odnos nezakonito prestao po sporazumu sa poslodavcem.

Vrhovni sud je cenio i ostale revizijske navode, ali nalazi da nisu od uticaja na donošenje drugačije odluke u ovoj pravnoj stvari. Ovo iz razloga što ukazivanje revidenta na navodno neostvarivanje rezultata rada od strane tužilje, te njenu neukost i nesaradljivost može biti osnov prestanka radnog odnosa po volji poslodavca (a ne po sporazumu) i to primenom otkaznih razloga propisanih odredbama člana 179. Zakona o radu i uz poštovanje odgovarajuće procedure propisane odredbama tog Zakona.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci ove presude.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković