Tužilja podnetom tužbom traži da se tužena obaveže na uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje u periodu od 01.01.2002. godine do 07.07.2003. godine, kada je bila u radnom odnosu u DP „Ras“ iz Novog Pazara, s obzirom da njen poslodavac nije izvršio njihovu uplatu a prestao je sa radom zbog otvaranja stečajnog postupka.

Prvostepeni sud je, primenom Zakona o uplati doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za pojedine kategorije osiguranika-zaposlenih („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 85/05), usvojio tužbeni zahtev. Po stanovištu tog suda, pravo na uplatu doprinosa po tom zakonu ima lice koje je od 01.01.1991. godine do 31.12.2003. godine bilo u radnom odnosu u preduzeću (privrednom društvu), ustanovi, banci, organizaciji i zemljoradničkoj zadruzi u Republici Srbiji, a koje je u tom periodu bilo prijavljeno na osiguranje (član 2), pri čemu zahtev za uplatu doprinosa mogu podneti i lica koja su bila u radnom odnosu kod poslodavca koji je prestao da postoji (stečaj, likvidacija i drugo), u skladu sa članom 5. stav 1. tačka 1. tog zakona.

Drugostepeni sud je, odlučujući o žalbi tužene, preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev. Po stanovištu tog suda, tužilja svoje potraživanje nije prijavila u postupku stečaja poslodavca, zbog čega ono u tom postupku nije ni utvrđeno. Osim toga, tužena odgovara samo za materijalnu štetu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečjau utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa, koja su bez njihove krivice ostala nenamirena u postupku stečaja vođenom nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku. S obzirom da taj uslov u ovom slučaju nije ispunjen, to nema ni osnova za obavezu tužene da za tužilju izvrši uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Po stanovištu Vrhovnog suda, obveznik uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih je tužiljin poslodavac. Tužena ne može biti obveznik uplate doprinosa samo zbog činjenice da je nad poslodavcem tužilje otvoren stečajni postupak, bez obzira što je on poslovao sa društvenim kapitalom. Odgovornost tužene za potraživanje zaposlenih iz radnog odnosa sa društvenim preduzećem u stečaju postoji samo ako su ona prijavljena i utvrđena u stečajnom postupku a nisu bez njihove krivice u tom postupku namirena, pod uslovom da se utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku. U ovom sporu ti uslovi za uspostavljanje odgovornosti tužene države, u smislu člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku nisu ispunjeni.

Zakonom o uplati doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za pojedine kategorije osiguranika - zaposlenih, priznato je pravo na uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje licu koje je od 01.01.1991. do 31.12.2003. godine bilo u radnom odnosu kod poslodavca u Republici Srbiji, i koje je u tom periodu bilo prijavljeno na osiguranje (član 2). To pravo ostvaruje se zahtevom za uplatu doprinosa koji podnosi lice koje je bilo u radnom odnosu kod poslodavca koji je prestao da postoji usled stečaja, likvidacije ili drugog razloga (član 5. stav 1. tačka 1). Zahtev se podnosi u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu tog zakona (član 6). Sredstva za uplatu doprinosa u skladu sa tim zakonom obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, u okviru sredstava namenjenih transferima organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja (član 8. stav 1). Nakon uplate, odnosno prenosa sredstava Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje donosi rešenje o utvrđivanju staža osiguranja (član 7. stav 4), a Republika Srbija preuzima potraživanja koja Fond ima prema poslodavcu (član 8. stav 2).

Tužilja se nije koristila pravom da ostvari staž osiguranja po osnovu navedenog zakona, čija primena sada nije moguća jer je istekla njegova važnost. Uplata doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje po odredbama tog zakona bila je vremenski ograničena rokom od tri meseca od dana njegovog stupanja na snagu, u kojem se podnosi zahtev za uplatu doprinosa u smislu članova 4. i 5. tog zakona.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković