Protiv drugostepene presude u odbijajućem delu, zakonski zastupnik tužene je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je preko punomoćnika podnela odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 399. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS” br. 72/11) i utvrdio da je revizija tužene osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je od 1993. godine bila zaposlena u Opštinskom javnom tužilaštvu u Kosovskoj Mitrovici, a 2007. godine je raspoređena na radno mesto daktilografa. Nakon odluke Državnog veća tužilaca od 15.01.2010. godine, Osnovno javno tužilaštvo u Kosovskoj Mitrovici preuzelo je privremeno neraspoređene državne službenike i nameštenike iz Opštinskog javnog tužilaštva u Kosovskoj Mirovici. Rešenjem Osnovnog javnog tužilaštva iz Kosovske Mitrovice od 29.01.2010. godine utvrđeno je da je tužilja privremeno neraspoređena i da se preuzima u to javno tužilaštvo. Dana 03.01.2010. godine tužilja je otvorila trudničko bolovanje, potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad od 31.01.2010. godine dostavila je rukovodiocu Osnovnog javnog tužilaštva u Kosovskoj Mitrovici, i o svom zdravstvenom stanju ga je upoznala pismenim putem. Pobijanim rešenjem Osnovnog javnog tužilaštva u Kosovskoj Mitrovici od 09.03.2010. godine tužilji je otkazan ugovor o radu počev od 01.03. iste godine. U obrazloženju rešenja je navedeno da je Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kosovskoj Mitrovici stupio na snagu 27.02.2010. godine i da su predviđena dva radna mesta daktilografa na koja su raspoređeni drugi zaposleni, a nije bilo drugog radnog mesta na koje bi se mogla rasporediti tužilja.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepenim presudama poništeno je kao nezakonito rešenje kojim je tužilji otkazan ugovor o radu, i tužena Republika Srbija – Ministarstvo pravde obavezana je da tužilju vrati na rad i naknadi joj štetu po osnovu neisplaćene zarade. Po oceni drugostepenog suda, tužilji za vreme trudnoće nije mogao biti otkazan ugovor o radu u smislu člana 187. stav 1. tada važećeg Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05, 54/09), pa nije od značaja to što je Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u tužilaštvu od 27.02.2010. godine bilo predviđeno dva radna mesta daktilografa, na koja su raspoređeni drugi zaposleni, pa je stoga tužena Republika Srbija kao poslodavac u obavezi da tužilju vrati na rad u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu i da joj naknadi štetu u visini neisplaćene zarade.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se revizijom tužene ističe da je u nižestepenim presudama zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Prema članu 16. stav 1. tada važećeg Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava („Službeni glasnik RS“ broj 116/08), potrebna sredstva za rad, opremu, arhivu i zaposlene, sudova i javnih tužilaštava koji prestaju da rade danom početka primene ovog zakona, kao i iz okružnih sudova i okružnih javnih tužilaštava, preuzimaju sudovi i javna tužilaštva u skladu sa nadležnošću određenom ovim zakonom, Zakonom o uređenju sudova i Zakonom o javnom tužilaštvu. Prema stavu trećem ovog člana, Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca obrazovaće komisije koje će doneti rešenja o raspoređivanju zaposlenih iz sudova i javnih tužilaštava iz stava 1. ovog člana, u skladu sa privremenim aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, koji će doneti ministar nadležan za pravosuđe do 01.09.2009. godine. Prema članu 17. ovog zakona, koji se primenjuje od 01.01.2010. godine, na prava zaposlenih iz člana 16. ovog zakona primenjuju se odredbe Zakona koji uređuje prava državnih službenika i nameštenika pri promeni uređenja državnih organa. Prema članu 172. stav 4. Zakona o državnim službenicima („Službeni glasnik RS“ br. 79/05 ... 104/09), namešteniku se otkazuje ugovor o radu uvek kad usled promene unutrašnjeg uređenja državnog organa ili uređenja sistema državnih organa više ne postoji ni jedno radno mesto na koje može biti premešten, odnosno raspoređen.

Nižestepenim presudama ocenjeno je da je pobijano rešenje kojim je tužilji otkazan ugovor o radu nezakonito u smislu člana 187. stav 1. tada važećeg Zakona o radu, kojim je propisana posebna zaštita od otkaza ugovora o radu, između ostalog, za vreme trudnoće i porodiljskog odsustva. Međutim, nižestepeni sudovi nisu ocenili zakonitost pobijanog rešenja i radno pravni status tužilje u smislu citiranih zakonskih odredaba Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava i Zakona o državnim službenicima, pa je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno. Takođe, nižestepene presude su zahvaćene bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. ZPP, budući da su nejasni i protivrečni razlozi u delu kojim je tužena Republika Srbija – Ministarstvo pravde obavezana da tužilju vrati na rad. Naime, tužena koja je obavezana da tužilju vrate na rad nije donosilac rešenja kojim joj je otkazan ugovor o radu, pa je potrebno oceniti ko je poslodavac tužilje, koji može biti obavezan na vraćanje na rad u smislu člana 191.stav 1. tada važećeg Zakona o radu. Stoga su obe nižestepene presude ukinute u pobijanom delu.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će uzeti u obzir iznete primedbe i doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu čl. 406. stav 1. i 407. stav 2. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Snežana Andrejević,s.r.