.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 690/2023
18.09.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dragane Mirosavljević i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Jelena Cakić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Nišu, radi utvrđivanja prava odnosno pravnog odnosa, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Prokuplju Gž1 56/22 od 20.10.2022. godine, u sednici održanoj 18.09.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Prokuplju Gž1 56/22 od 20.10.2022. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Prokuplju Gž1 56/22 od 20.10.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog suda u Kuršumliji P1 162/22 od 25.08.2022. godine odbačena je tužba tužioca radi utvrđenja prava odnosno pravnog odnosa.
Rešenjem Višeg suda u Prokuplju Gž1 56/22 od 20.10.2022. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca, a rešenje Osnovnog suda u Kuršumliji P1 162/22 od 25.08.2022. godine, potvrđeno.
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, bitne povrede odredaba Zakona o parničnom postupku i nepotpuno i pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.
Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) i člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 10/23) za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj radi ujednačavanja sudske prakse, s obzirom na postupanje u ovakvim slučajevima.
Predmet tražene pravne zaštite je utvrđivanje prava tužioca da zahteva ispunjenje obaveze Zavoda - Specijalna bolnica za rehabilitaciju „Žubor“ iz Kuršumlijske Banje, utvrđeno pravnosnažnom presudom donetom u korist tužioca.
Pobijana odluka kojom je tužba tužioca odbačena doneta je primenom člana 294. stav 2. u vezi stava 1. tačka 6. ZPP, u postupku prethodnog ispitivanja tužbe u kom je sud zaključio da tužilac nema pravni interes za podnošenje tužbe za utvrđenje. Revident u reviziji ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka pri prethodnom ispitivanju tužbe, a to nije razlog za izjavljivanje posebne revizije u smislu odredbe člana 404. stav 1. ZPP.
Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Tužbu radi utvrđenja tužilac je podneo 28.06.2022. godine, bez označene vrednosti predmeta spora.
Tužiocu je naloženo da plati sudsku taksu od 950,00 dinara, u smislu tarifnog broja 2, tačka 3. Taksene tarife. To znači da je taksa na tužbu iznosila 1.900,00 dinara, koja se plaća za vrednost do 10.000,00 dinara.
Prema članu 441. ZPP, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U svim drugim slučajevima dozvoljenost revizije ceni se primenom odredbe člana 403. stav 3. istog zakona, kojim je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Imajući u vidu da je ovo imovinsko-pravni spor u kom vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužioca nije dozvoljena na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. u vezi člana 420. stav 6, Vrhovni sud je odlučio kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
