.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 690/2023
18.09.2024. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Гордане Комненић, председника већа, др Илије Зиндовића, Марије Терзић, Драгане Миросављевић и Добриле Страјина, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Јелена Цакић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, коју заступа Државно правобранилаштво – Одељење у Нишу, ради утврђивања права односно правног односа, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против решења Вишег суда у Прокупљу Гж1 56/22 од 20.10.2022. године, у седници одржаној 18.09.2024. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиоца изјављеној против решења Вишег суда у Прокупљу Гж1 56/22 од 20.10.2022. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против решења Вишег суда у Прокупљу Гж1 56/22 од 20.10.2022. године.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Основног суда у Куршумлији П1 162/22 од 25.08.2022. године одбачена је тужба тужиоца ради утврђења права односно правног односа.
Решењем Вишег суда у Прокупљу Гж1 56/22 од 20.10.2022. године одбијена је као неоснована жалба тужиоца, а решење Основног суда у Куршумлији П1 162/22 од 25.08.2022. године, потврђено.
Против правноснажног решења донетог у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, битне повреде одредаба Закона о парничном поступку и непотпуно и погрешно утврђеног чињеничног стања, са позивом на одредбу члана 404. ЗПП.
Врховни суд је оценио да нису испуњени услови из члана 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 10/23) и члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“ бр. 10/23) за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној ради уједначавања судске праксе, с обзиром на поступање у оваквим случајевима.
Предмет тражене правне заштите је утврђивање права тужиоца да захтева испуњење обавезе Завода - Специјална болница за рехабилитацију „Жубор“ из Куршумлијске Бање, утврђено правноснажном пресудом донетом у корист тужиоца.
Побијана одлука којом је тужба тужиоца одбачена донета је применом члана 294. став 2. у вези става 1. тачка 6. ЗПП, у поступку претходног испитивања тужбе у ком је суд закључио да тужилац нема правни интерес за подношење тужбе за утврђење. Ревидент у ревизији указује на битну повреду одредаба парничног поступка при претходном испитивању тужбе, а то није разлог за изјављивање посебне ревизије у смислу одредбе члана 404. став 1. ЗПП.
На основу одредбе члана 404. став 2. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.
Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП и утврдио да ревизија није дозвољена.
Тужбу ради утврђења тужилац је поднео 28.06.2022. године, без означене вредности предмета спора.
Тужиоцу је наложено да плати судску таксу од 950,00 динара, у смислу тарифног броја 2, тачка 3. Таксене тарифе. То значи да је такса на тужбу износила 1.900,00 динара, која се плаћа за вредност до 10.000,00 динара.
Према члану 441. ЗПП, прописано је да је ревизија дозвољена у парницама о споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. У свим другим случајевима дозвољеност ревизије цени се применом одредбе члана 403. став 3. истог закона, којим је прописано да ревизија није дозвољена у имовинско-правним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе. Имајући у виду да је ово имовинско-правни спор у ком вредност предмета спора не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, следи да ревизија тужиоца није дозвољена на основу члана 403. став 3. ЗПП.
На основу члана 413. у вези члана 420. став 6, Врховни суд је одлучио као у другом ставу изреке.
Председник већа – судија
Гордана Комненић,с.р.
За тачност отправка
Заменик упрaвитеља писарнице
Миланка Ранковић
