Pobijana presuda je doneta bez bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koje revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku, na koju se poziva revident, nije zakonom predviđen revizijski razlog, prema odredbama člana 407. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku, revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. istog zakona, što nije slučaj u ovde pobijanoj presudi.

Prema činjeničnom stanju na kome je zasnovana drugostepena presuda, tužilja je kod tuženog bila u radnom odnosu na neodređeno vreme. U cilju realizacije odluke Skupštine Grada Leskovca o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu lokalne samouprave Grada Leskovca za 2017. godinu od 11.09.2017. godine, je tuženi doneo 23.11.2017. godine odluku o proglašenju viška zaposlenih, među kojima i na radnom mestu tužilje. Rešenjem .../... od 23.11.2017. godine je tuženi tužilju proglasio viškom zaposlenih uz pravo na isplatu otpremnine, zbog prestanka potrebe za njenim radom. U rešenju nije navedeno kog datuma tužilji kod tuženog prestaje radni odnos. Dana 28.12.2017. godine je Skupština Grada Leskovca donela odluku o ukidanju tuženog zbog nepostojanja zakonskih uslova za obavljanje delatnosti i pokrenula postupak likvidacije nad tuženim. Tom odlukom je određeno da stupanjem na snagu odluke prestaje radni odnos svim zaposlenim licima kod tuženog. Dana 19.01.2018. godine, nakon što je 18.01.2018. godine registrovano pokretanje postupka likvidacije nad tuženim, likvidacioni upravnik tuženog je doneo rešenje broj .../... kojim tužilji otkazuje ugovor o radu sa danom 08.01.2018. godine, čime joj prestaje radni odnos usled pokretanja likvidacionog postupka nad tuženim. Tužilja je tuženom podnela prijavu potraživanja na ime otpremnine. Grad Leskovac je odlukom o budžetu za 2018. godinu predvideo sredstva za isplatu otpremnine zaposlenima kod tuženog, pa i za tužilju.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su zaključili da tužbeni zahtev, koji je u suštini usmeren na utvrđenje ništavosti samo dela rešenja tuženog koji ukazuje na osnov prestanka radnog odnosa, nije osnovan. Ovo stoga, što su u osporenom rešenju dati na zakonu zasnovani razlozi, prema kojima je likvidacioni upravnik utvrdio da ne postoji potreba za daljim radom tužilje kao zaposlene, što je zasnovano na odredbi člana 8. Odluke Skupštine grada Leskovca od 28.12.2017. godine o ukidanju tužene ustanove, odnosno pokretanju likvidacionog postupka. Ti razlozi su osnovani donošenjem odluke Skupštine grada Leskovca o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu lokalne samouprave Grada Leskovca za 2017. godinu, odluke tuženog o proglašenju viška zaposlenih broj 679 i donošenjem pojedinačnog akta od 23.11.2017. godine, kojim je tužilja utvrđena za višak zaposlenih kod tuženog. Time smatraju da je postojao opravdan razlog za prestanak potrebe za radom tužilje i da je otkazom ugovora o radu tužilji prestao radni odnos po zakonitom osnovu.

Revident pobija pravilnost odluke o tužbenom zahtevu tako što osporava valjanost zaključka drugostepenog suda o osnovu po kome tužilji prestaje radni odnos. Tužilja ne pobija zakonitost akta o prestanku radnog odnosa, već traži da sud utvrdi da je jedan osnov ništav u odnosu na prethodni osnov za prestanak radnog odnosa. Međutim, suština je ta da su nižestepeni sudovi pravilno odlučili o osnovu za zakoniti prestanak radnog odnosa tužilji sa kog je doneto rešenje, koga samo u delu osporava tužilja.

Pravilnom primenom materijalnog prava odlučeno je o valjanosti pobijanog rešenja o otkazu ugovora o radu tužilji sa osnova prestanka potrebe za radom tužilje, u smislu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu.

Prema navedenim odredbama, zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca, pa i ako prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla, usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, kako drugostepeni sud pravilno identifikuje konkretnu situaciju da je nad poslodavcem pokrenut postupak likvidacije nakon donošenja odluka o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu lokalne samouprave i odluke tuženog o proglašenju viška zaposlenih, te i donošenja pojedinačnog akta od 23.11.2017. godine o utvrđivanju viška zaposlenih, i ukazuje na mogućnost otkaza ugovora o radu pozivom na odredbu člana 538. stav 3. Zakona o privrednim društvima.

Zbog iznetog su pravilne odluke nižestepenih sudova o tužbenom zahtevu, a suprotni revizijski navodi tužilje bez osnova.

Prema iznetom je revizija odbijena kao neosnovana po odredbi člana 414. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić