Побијана пресуда је донета без битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на које ревизијски суд пази по службеној дужности. Битна повреда парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 12. Закона о парничном поступку, на коју се позива ревидент, није законом предвиђен ревизијски разлог, према одредбама члана 407. Закона о парничном поступку.

Према одредби члана 407. став 2. Закона о парничном поступку, ревизија не може да се изјави због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања, осим у случају из члана 403. став 2. истог закона, што није случај у овде побијаној пресуди.

Према чињеничном стању на коме је заснована другостепена пресуда, тужиља је код туженог била у радном односу на неодређено време. У циљу реализације одлуке Скупштине Града Лесковца о максималном броју запослених на неодређено време у систему локалне самоуправе Града Лесковца за 2017. годину од 11.09.2017. године, је тужени донео 23.11.2017. године одлуку о проглашењу вишка запослених, међу којима и на радном месту тужиље. Решењем .../... од 23.11.2017. године је тужени тужиљу прогласио вишком запослених уз право на исплату отпремнине, због престанка потребе за њеним радом. У решењу није наведено ког датума тужиљи код туженог престаје радни однос. Дана 28.12.2017. године је Скупштина Града Лесковца донела одлуку о укидању туженог због непостојања законских услова за обављање делатности и покренула поступак ликвидације над туженим. Том одлуком је одређено да ступањем на снагу одлуке престаје радни однос свим запосленим лицима код туженог. Дана 19.01.2018. године, након што је 18.01.2018. године регистровано покретање поступка ликвидације над туженим, ликвидациони управник туженог је донео решење број .../... којим тужиљи отказује уговор о раду са даном 08.01.2018. године, чиме јој престаје радни однос услед покретања ликвидационог поступка над туженим. Тужиља је туженом поднела пријаву потраживања на име отпремнине. Град Лесковац је одлуком о буџету за 2018. годину предвидео средства за исплату отпремнине запосленима код туженог, па и за тужиљу.

На основу тако утврђеног чињеничног стања нижестепени судови су закључили да тужбени захтев, који је у суштини усмерен на утврђење ништавости само дела решења туженог који указује на основ престанка радног односа, није основан. Ово стога, што су у оспореном решењу дати на закону засновани разлози, према којима је ликвидациони управник утврдио да не постоји потреба за даљим радом тужиље као запослене, што је засновано на одредби члана 8. Одлуке Скупштине града Лесковца од 28.12.2017. године о укидању тужене установе, односно покретању ликвидационог поступка. Ти разлози су основани доношењем одлуке Скупштине града Лесковца о максималном броју запослених на неодређено време у систему локалне самоуправе Града Лесковца за 2017. годину, одлуке туженог о проглашењу вишка запослених број 679 и доношењем појединачног акта од 23.11.2017. године, којим је тужиља утврђена за вишак запослених код туженог. Тиме сматрају да је постојао оправдан разлог за престанак потребе за радом тужиље и да је отказом уговора о раду тужиљи престао радни однос по законитом основу.

Ревидент побија правилност одлуке о тужбеном захтеву тако што оспорава ваљаност закључка другостепеног суда о основу по коме тужиљи престаје радни однос. Тужиља не побија законитост акта о престанку радног односа, већ тражи да суд утврди да је један основ ништав у односу на претходни основ за престанак радног односа. Међутим, суштина је та да су нижестепени судови правилно одлучили о основу за законити престанак радног односа тужиљи са ког је донето решење, кога само у делу оспорава тужиља.

Правилном применом материјалног права одлучено је о ваљаности побијаног решења о отказу уговора о раду тужиљи са основа престанка потребе за радом тужиље, у смислу члана 179. став 5. тачка 1. Закона о раду.

Према наведеним одредбама, запосленом може да престане радни однос ако за то постоји оправдан разлог који се односи на потребе послодавца, па и ако престане потреба за обављањем одређеног посла или дође до смањења обима посла, услед технолошких, економских или организационих промена, како другостепени суд правилно идентификује конкретну ситуацију да је над послодавцем покренут поступак ликвидације након доношења одлука о максималном броју запослених на неодређено време у систему локалне самоуправе и одлуке туженог о проглашењу вишка запослених, те и доношења појединачног акта од 23.11.2017. године о утврђивању вишка запослених, и указује на могућност отказа уговора о раду позивом на одредбу члана 538. став 3. Закона о привредним друштвима.

Због изнетог су правилне одлуке нижестепених судова о тужбеном захтеву, а супротни ревизијски наводи тужиље без основа.

Према изнетом је ревизија одбијена као неоснована по одредби члана 414. Закона о парничном поступку.

Председник већа – судија

Бранко Станић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић