U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mladen Vasić, advokat iz ..., protiv tuženog HK PK „Jumko“ AD iz Vranja, čiji je punomoćnik Bratimir Tomić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1721/2018 od 13.11.2018. godine, na sednici održanoj 24.09.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1721/2018 od 13.11.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Vranju, presudom P1 7/17 od 16.04.2018. godine, usvojio je tužbeni zahtev tužioca, tako što je poništio kao nezakonito rešenje tuženog M 6255 od 13.10.2014. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu i naložio tuženom da vrati tužioca na rad i rasporedi na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima, u roku od osam dana od dana prijema otpravka presude (stav prvi izreke). Obavezao je tuženog da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 129.250,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do konačne isplate, u roku od osam dana od dana prijema otpravka presude (stav drugi izreke).

Apelacioni sud u Nišu, presudom Gž1 1721/2018 od 13.11.2018. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio presudu Osnovnog suda u Vranju P1 7/17 od 16.04.2018. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13 - US, 74/13 – US i 55/14) i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima, nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, na osnovu člana 408. ZPP. U reviziji se ukazuje da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, revizijskom razlogu propisanom odredbom člana 407. stav 1. tačka 3. ZPP. Međutim, u tom delu revizijom se ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost pobijane presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme i obavljao poslove ... do 15.10.2014. godine, kada mu je na osnovu osporenog rešenja od 13.10.2014. godine prestao radni odnos otkazom ugovora o radu, zbog povrede radne obaveze, zato što je 04.09.2014. godine spavao na radnom mestu, što je komisijski konstatovano, gde je komisija tužioca probudila i na ove okolnosti tužilac je dao izjavu. Pre donošenja osporenog rešenja, tuženi je dostavio upozorenje tužiocu o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu. U istom je navedeno, da je tužilac spavao na radnom mestu, što je povrđeno od strane komisije, koja je podnela zahtev za pokretanje postupka protiv tužioca. Tuženi je na osnovu rešenja od 04.09.2014. godine udaljio tužioca sa rada, zbog učinjene povrede radne obaveze, uz konstataciju da će udaljenje trajati od 04.09.2014. godine do okončanja postupka. Tužilac se na upozorenje izjasnio i u svom izjašnjenju nije osporio činjenice da je spavao na radnom mestu, ali je izneo zdravstvene razloge koji su uticali na to da je spavao na radnom mestu u trajanju od 15 minuta. Tužilac je osporio da je navedeno rešenje potpisano od strane ovlašćenog lica. Punomoćnik tuženog se u toku postupka izjasnio da je navedeno rešenje potpisao on po ovlašćenju direktora.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravno je usvojen tužbeni zahtev tužioca, tako što je poništeno osporeno rešenje i obavezan tuženi da vrati tužioca na rad i rasporedi na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima, zbog čega su u tom delu neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

U sporu iz radnog odnosa, sud zakonitost osporenog rešenja ceni sa stanovišta pravilne primene materijalnog prava, povrede pravila postupka i činjeničnog stanja iz osporenog rešenja.

Odredbom člana 192. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14) je propisano da, o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa odlučuje: 1) u pravnom licu – nadležni organ kod poslodavca, odnosno lice utvrđeno zakonom ili opštim aktom poslodavca ili lice koje oni ovlaste i 2) kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica – preduzetnik ili lice koje on ovlasti. Odredbom stava 2. ovog člana, da, ovlašćenje iz stava 1. ovog člana daje se u pisanom obliku.

Pravilan je zaključak drugostepenog suda da je tuženi prilikom donošenja osporenog rešenja postupao nezakonito, suprotno članu 192. Zakona o radu, zbog čega su se stekli razlozi za poništaj osporenog rešenja kao nezakonitog, zato što je potpisano, odnosno doneto od strane neovlašćenog lica, imajući u vidu da tuženi nije dokazao da je prilikom donošenja osporenog rešenja postupao u skladu sa članom 192. Zakona o radu, jer sudu nije dostavio pisano ovlašćenje kojim je BB ovlašćen da potpiše otkazni akt u konkretnoj situaciji, kao i da se ni iz iskaza svedoka VV nije moglo zaključiti da je BB imao ovlašćenje na potpisivanje rešenja o otkazu ugovora o radu, već samo da zaključuje ugovore o radu i ugovore o prestanku radnog odnosa, dakle, da postupa u slučaju zapošljavanja i sporazumnog raskida radnog odnosa.

Kako i iz uvoda osporenog rešenja ne proizlazi da je isto doneto od strane ovlašćenog lica u ime tuženog (po punomoćju) i isto nije potpisano od strane v.d. generalnog direktora VV, to je osporeno rešenje o prestanku radnog odnosa tužiocu otkazom ugovora o radu nezakonito.

U reviziji se ukazuje da je prvostepeni sud cenio dokaz koji je dostavljen tokom prvostepenog postupka, ovlašćenje M 20596 (pogrešno označen broj kao 2596) od 15.05.2014. godine, koje se nalazi u spisima predmeta, na osnovu koga je v.d. generalnog direktora VV, dao ovlašćenje pravniku BB da može „potpisivati rešenja o udaljenju zaposlenih sa rada, rešenja o upozorenju i rešenja o otkazu ugovora o radu“. Međutim, iako je u obrazloženju prvostepene presude navedeno da je sud izveo dokaz čitanjem ovlašćenja M 2596 od 15.05.2014. godine, iz obrazloženja prvostepene presude ne proizilazi sadržina istog.

Kako se odbija kao neosnovana revizija tuženog, to nije neophodno dalje detaljno obrazlagati ovu presudu, već se tuženi kao revident upućuje na obrazloženje pobijane presude da se nepotrebno ne bi ponavljalo, na osnovu odredbe člana 414. stav 2. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić