Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kod tuženog bila zaposlena na poslovima ... . Pobijanim rešenjem od 29.11.2016. godine tužilji je otkazan ugovor o radu jer je svojom krivicom učinila povredu radne obaveze puštanjem dve navlake označene za doradu u dalji tok procesa proizvodnje, na liniju pakovanja i peglanja, a da prethodno nisu bili pregledani i odobreni kao ispravni od strane instruktora, pa je postupila suprotno propisanim radnim uputstvima kojima se reguliše postupak dorade i načina odobravanja komada sa greškama, čime je učinila povredu radne obaveze i radne discipline iz člana 179. stav 1. tač. 1. i 5. Zakona o radu i člana 6. Pravilnika o radnoj disciplini i ponašanju zaposlenih kod tuženog. Tužilji je dostavljeno upozorenje o postojanju otkaznih razloga. U postupku je utvrđeno da su navedenom prilikom u dalji proces proizvodnje na liniji pakovanja i peglanja bez overe instruktora za odgovarajući kvalitet puštene dve navlake, kojima je tužilja bila zadužena, ali nije utvrđeno da je to svesno i namerno učinila tužilja.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je pobijano rešenje o otkazu ugovor o radu poništeno kao nezakonito i tuženi obavezan da tužilju vrati na rad.

Da bi poslodavac mogao otkazati ugovor o radu zaposlenom u smislu člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ 24/05 ... 75/14), potrebno je da je zaposleni svojom krivicom učinio povredu radne obaveze, ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze, ili prema tački 5. ovog člana, ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu. Iz navedenih zakonskih odredaba, kao i Ugovora o radu od 04.05.2012. godine i Pravilnika o radnoj disciplini i ponašanju zaposlenih kod tuženog od 25.03.2015. godine proizlazi da se zaposlenom može zakonito otkazati ugovor o radu zbog povrede radne obaveze kada postoji njegova protivpravna radnja i krivica koja se sastoji u nameri ili krajnjoj nepažnji.

U konkretnom slučaju, tuženi kao poslodavac, na kome je bio teret dokazivanja postojanja opravdanih razloga za otkaz ugovora o radu, nije dokazao da je tužilja svojom krivicom izvršila povredu radne obaveze koja joj je stavljena na teret, odnosno da je ona lično dostavila peglaču dve navlake označene za doradu bez ponovnog pregleda i potpisa instruktora, što bi bilo suprotno propisanim radnim uputstvima tuženog. S obzirom na navedeno, rešenje o otkazu ugovora o radu je pravilno poništeno kao nezakonito, jer poslodavac nije dokazao da su se stekli zakonski uslovi da se tužilji otkaže ugovor o radu u smislu člana 179. stav 2. tač. 1. i 5. Zakona o radu, pa je u obavezi da tužilju vrati na rad, u skladu sa članom 191. stav 1. tog zakona.

Navodima revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, navodi se da su ispunjeni uslovi da tužilji bude otkazan ugovor o radu u smislu člana 179. stav 2. Zakona o radu, i da je ona lično pustila nepotpisane navlake u dalji proces rada. Međutim, ovim navodima zapravo se osporava ocena izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje, zbog čega se revizija ne može podneti, prema članu 407. stav 2. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić