Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је код туженог била запослена на пословима ... . Побијаним решењем од 29.11.2016. године тужиљи је отказан уговор о раду јер је својом кривицом учинила повреду радне обавезе пуштањем две навлаке означене за дораду у даљи ток процеса производње, на линију паковања и пеглања, а да претходно нису били прегледани и одобрени као исправни од стране инструктора, па је поступила супротно прописаним радним упутствима којима се регулише поступак дораде и начина одобравања комада са грешкама, чиме је учинила повреду радне обавезе и радне дисциплине из члана 179. став 1. тач. 1. и 5. Закона о раду и члана 6. Правилника о радној дисциплини и понашању запослених код туженог. Тужиљи је достављено упозорење о постојању отказних разлога. У поступку је утврђено да су наведеном приликом у даљи процес производње на линији паковања и пеглања без овере инструктора за одговарајући квалитет пуштене две навлаке, којима је тужиља била задужена, али није утврђено да је то свесно и намерно учинила тужиља.

Код овако утврђеног чињеничног стања, правилно је у нижестепеним пресудама примењено материјално право када је побијано решење о отказу уговор о раду поништено као незаконито и тужени обавезан да тужиљу врати на рад.

Да би послодавац могао отказати уговор о раду запосленом у смислу члана 179. став 2. тачка 1. Закона о раду („Службени гласник РС“ 24/05 ... 75/14), потребно је да је запослени својом кривицом учинио повреду радне обавезе, ако несавесно или немарно извршава радне обавезе, или према тачки 5. овог члана, ако учини другу повреду радне обавезе утврђену општим актом, односно уговором о раду. Из наведених законских одредаба, као и Уговора о раду од 04.05.2012. године и Правилника о радној дисциплини и понашању запослених код туженог од 25.03.2015. године произлази да се запосленом може законито отказати уговор о раду због повреде радне обавезе када постоји његова противправна радња и кривица која се састоји у намери или крајњој непажњи.

У конкретном случају, тужени као послодавац, на коме је био терет доказивања постојања оправданих разлога за отказ уговора о раду, није доказао да је тужиља својом кривицом извршила повреду радне обавезе која јој је стављена на терет, односно да је она лично доставила пеглачу две навлаке означене за дораду без поновног прегледа и потписа инструктора, што би било супротно прописаним радним упутствима туженог. С обзиром на наведено, решење о отказу уговора о раду је правилно поништено као незаконито, јер послодавац није доказао да су се стекли законски услови да се тужиљи откаже уговор о раду у смислу члана 179. став 2. тач. 1. и 5. Закона о раду, па је у обавези да тужиљу врати на рад, у складу са чланом 191. став 1. тог закона.

Наводима ревизије којима се указује на погрешну примену материјалног права, наводи се да су испуњени услови да тужиљи буде отказан уговор о раду у смислу члана 179. став 2. Закона о раду, и да је она лично пустила непотписане навлаке у даљи процес рада. Међутим, овим наводима заправо се оспорава оцена изведених доказа и утврђено чињенично стање, због чега се ревизија не може поднети, према члану 407. став 2. ЗПП.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци, на основу члана 414. став 1. ЗПП.

Председник већа - судија

Јасминка Станојевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић