.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 790/2015
10.09.2015. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužilje Z.G., iz S., čiji je punomoćnik N.S., advokat iz S., protiv tužene P. u. N.r. iz S., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1525/14 od 17.10.2014. godine, u sednici održanoj 10.09.2015. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1525/14 od 17.10.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Subotici P1 691/13 od 09.04.2014. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila poništaj rešenja tuženog o otkazu ugovora o radu broj 1677/03 od 19.08.2013. godine i isplatu plate za period od 19.08.2013. godine do 11.10.2013. godine od 72.428,78 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom; stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove spora od 30.600,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda Novom Sadu Gž1 1525/14 od 17.10.2014. godine stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Subotici P1 691/13 od 09.04.2014. godine; stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova sastava odgovora na žalbu.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilje nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je sa tuženom P. u. zaključila ugovor o radu 12.08.2013. godine na osnovu kojeg je zasnovala radni odnos na određeno vreme, u trajanju do 60 dana na radnom mestu vaspitača. Tužena P. u. za vreme korišćenja godišnjih odmora zaposlenih u letnjem periodu, po potrebi, angažuje vaspitače i stoga je tužilja pozvana da radi. Rešenjem tužene od 19.08.2013. godine tužilji je otkazan ugovor o radu od 12.08.2013. godine zbog isteka rada na određeno vreme, s tim što je u pouci o pravnom leku navedeno da zaposleni protiv ovog rešenja može pokrenuti postupak pred nadležnim sudom u roku od 90 dana od prijema rešenja. Tužilja je 19.08.2013. godine došla na posao, ali tog dana je odbila prijem rešenja o otkazu i tužilji je rešenje o otkazu ugovora o radu dostavljeno kasnije. Za obavljeni rad kod tuženog, tužilji je isplaćena plata. Potom je tužilja, u skladu sa poukom o pravnom leku, podnela tužbu radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu.
Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je pobijano rešenje zakonito.
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (''Službeni glasnik RS'', br.72/2009, 52/2011, 55/2013), u članu 132. stav 1. tačka 1. propisuje da ustanova može da primi u radni odnos na određeno vreme bez konkursa lice radi zamene odsutnog zaposlenog do 60 dana.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, kod tužene P. u. postojala je potreba za radom vaspitača u letnjem periodu 2013. godine zbog odsustva radnika usled korišćenja godišnjeg odmora. Zbog toga je tuženi zaključio ugovor o radu na određeno vreme sa tužiljom kao vaspitačem u kojem je navedeno da je trajanje rada do 60 dana. Kako je tuženi primio tužilju u radni odnos na određeno vreme, u smislu člana 132. stav 1. tačka 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, za period od 12.08.2013. do 19.08.2013. godine, tužilji je po prestanku potrebe za njenim radom otkazan ugovor o radu. U toj situaciji, pobijano rešenje je zakonito, obzirom da je tužilja bila upoznata da zaključuje ugovor o radu na određeno vreme do 60 dana, što znači da tuženi ugovor može da otkaže i pre isteka ovog roka kao u konkretnom slučaju.
Stoga su neosnovani revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava. Sud je cenio i ostale navode revizije, ali ih nije posebno obrazlagao, obzirom da nisu od uticaja na donošenje drugačije odluke.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović, s.r.
