У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је са туженом П. у. закључила уговор о раду 12.08.2013. године на основу којег је засновала радни однос на одређено време, у трајању до 60 дана на радном месту васпитача. Тужена П. у. за време коришћења годишњих одмора запослених у летњем периоду, по потреби, ангажује васпитаче и стога је тужиља позвана да ради. Решењем тужене од 19.08.2013. године тужиљи је отказан уговор о раду од 12.08.2013. године због истека рада на одређено време, с тим што је у поуци о правном леку наведено да запослени против овог решења може покренути поступак пред надлежним судом у року од 90 дана од пријема решења. Тужиља је 19.08.2013. године дошла на посао, али тог дана је одбила пријем решења о отказу и тужиљи је решење о отказу уговора о раду достављено касније. За обављени рад код туженог, тужиљи је исплаћена плата. Потом је тужиља, у складу са поуком о правном леку, поднела тужбу ради поништаја решења о отказу уговора о раду.

Полазећи од утврђеног чињеничног стања, правилан је закључак нижестепених судова да је побијано решење законито.

Закон о основама система образовања и васпитања (''Службени гласник РС'', бр.72/2009, 52/2011, 55/2013), у члану 132. став 1. тачка 1. прописује да установа може да прими у радни однос на одређено време без конкурса лице ради замене одсутног запосленог до 60 дана.

По оцени Врховног касационог суда, код тужене П. у. постојала је потреба за радом васпитача у летњем периоду 2013. године због одсуства радника услед коришћења годишњег одмора. Због тога је тужени закључио уговор о раду на одређено време са тужиљом као васпитачем у којем је наведено да је трајање рада до 60 дана. Како је тужени примио тужиљу у радни однос на одређено време, у смислу члана 132. став 1. тачка 1. Закона о основама система образовања и васпитања, за период од 12.08.2013. до 19.08.2013. године, тужиљи је по престанку потребе за њеним радом отказан уговор о раду. У тој ситуацији, побијано решење је законито, обзиром да је тужиља била упозната да закључује уговор о раду на одређено време до 60 дана, што значи да тужени уговор може да откаже и пре истека овог рока као у конкретном случају.

Стога су неосновани ревизијски наводи о погрешној примени материјалног права. Суд је ценио и остале наводе ревизије, али их није посебно образлагао, обзиром да нису од утицаја на доношење другачије одлуке.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци на основу члана 414. став 1. Закона о парничном поступку.

Председник већа – судија

Весна Поповић, с.р.