Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 798/2022
08.04.2022. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Goran Mladenović, advokat iz ..., protiv tuženog „Simpo dečiji krevetići“ doo Radovnica, čiji je punomoćnik Slađana Milanović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2860/21 od 09.12.2021. godine, u sednici veća održanoj 08.04.2022. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2860/21 od 09.12.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P1 607/19 od 01.04.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i poništeno kao nezakonito rešenje tuženog kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu Reg br. ../19 od 06.09.2019. godine. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi štetu u visini 18 zarada, a u iznosu od 447.264,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.04.2021. godine, kao dana presuđenja do konačne isplate, s obzirom da tužilac ne zahteva vraćanje na rad. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 159.240,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 114.750,00 dinara počev od dana izvršnosti presude do konačne isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2860/21 od 09.12.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavu drugom izreke, kao i odluka o troškovima parničnog postupka sadržana u stavu trećem izreke iste presude i u tim delovima spis predmeta vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, i to stava prvog izreke, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonskih razloga.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20) – u daljem tekstu: ZPP i utvrdio da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka, zbog kojih se revizija može izjaviti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog zasnovao radni odnos dana ...2014. godine na neodređeno vreme. Kod tuženog je tokom aprila 2016. godine došlo do obustave rada, a zaposleni su tokom leta 2018. godine sukcesivno pozivani da nastave sa radom. Pozvan je i tužilac koji se u tom periodu nalazio na radu u Crnoj Gori. Kako se tužilac pozivu tuženog nije blagovremeno odazvao, osporenim rešenjem tuženog od 06.09.2019. godine otkazan mu je ugovor o radu zbog izostanka s posla duže od pet radnih dana uzastopno, s tim da je kao datum prestanka radnog odnosa naveden 05.03.2019. godine. Tuženi je pre otkaza ugovora o radu sačinio upozorenje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu Reg br. ../19 od 15.07.2019. godine, ali tužiocu pre prestanka radnog odnosa ovo upozorenje nije dostavljeno.
Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev tužioca i osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu od 06.09.2019. godine poništili.
Odredbom člana 180. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05... 75/14), propisano je da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. st. 2. i 3. ovog zakona, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. Stavom 2. istog člana propisano je da je u upozorenju iz stava 1. ovog člana poslodavac dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koje ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje.
Odredbom člana 185. istog zakona, propisana je obaveza poslodavca da zaposlenom lično dostavi akt o otkazu ugovora o radu.
Saglasno navedenom, kako je upozorenje deo procedure otkaza ugovora o radu, to ono ima značaj neophodne procesne pretpostavke za pravilnost i zakonitost rešenja o otkazu ugovora o radu, pa su i za dostavu upozorenja propisana pravila ličnog dostavljanja. Dakle, tuženi ne može doneti rešenje o otkazu ugovora o radu pre nego što omogući zaposlenom da se brani od navoda koji su mu stavljeni na teret. U konkretnom slučaju tužiocu nije omogućeno da iznese svoju odbranu pre donošenja otkaznog rešenja, imajući u vidu da mu nije dostavljeno upozorenje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu.
S obzirom na navedeno, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je osporeno rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu od 06.09.2019. godine nezakonito. Za svoju ocenu sud je u pobijanoj presudi dao dovoljne i potpune razloge koje u svemu kao pravilne prihvata i Vrhovni kasacioni sud. Revizijom se, na osnovu odredbe člana 407. stav 2. ZPP, ne može osporavati utvrđeno činjenično stanje.
S obzirom na izloženo, Vrhovni kasacioni sud je našao da reviziju treba odbiti kao neosnovanu, pa je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Katarina Manojlović Andrić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić