Рев2 798/2022 3.5.15.5.1; упозорење; 3.5.15.5.3; достављање

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 798/2022
08.04.2022. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Катарине Манојловић Андрић, председника већа, Гордане Џакула и Бранислава Босиљковића, чланова већа, у парници из радног односа тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Горан Младеновић, адвокат из ..., против туженог „Симпо дечији креветићи“ доо Радовница, чији је пуномоћник Слађана Милановић, адвокат из ..., ради поништаја решења о отказу уговора о раду и накнаде штете, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 2860/21 од 09.12.2021. године, у седници већа одржаној 08.04.2022. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 2860/21 од 09.12.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Врању П1 607/19 од 01.04.2021. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиоца и поништено као незаконито решење туженог којим је тужиоцу отказан уговор о раду Рег бр. ../19 од 06.09.2019. године. Ставом другим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу накнади штету у висини 18 зарада, а у износу од 447.264,00 динара, са законском затезном каматом почев од 01.04.2021. године, као дана пресуђења до коначне исплате, с обзиром да тужилац не захтева враћање на рад. Ставом трећим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 159.240,00 динара са законском затезном каматом на износ од 114.750,00 динара почев од дана извршности пресуде до коначне исплате.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 2860/21 од 09.12.2021. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђена првостепена пресуда у ставу првом изреке. Ставом другим изреке, укинута је првостепена пресуда у ставу другом изреке, као и одлука о трошковима парничног поступка садржана у ставу трећем изреке исте пресуде и у тим деловима спис предмета враћен првостепеном суду на поновни поступак.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, и то става првог изреке, тужени је благовремено изјавио ревизију из свих законских разлога.

Тужилац је поднео одговор на ревизију.

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду на основу члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 49/13-УС, 74/13-УС, 55/14, 87/18 и 18/20) – у даљем тексту: ЗПП и утврдио да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2) ЗПП, на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности, ни друге битне повреде одредаба парничног поступка, због којих се ревизија може изјавити.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је код туженог засновао радни однос дана ...2014. године на неодређено време. Код туженог је током априла 2016. године дошло до обуставе рада, а запослени су током лета 2018. године сукцесивно позивани да наставе са радом. Позван је и тужилац који се у том периоду налазио на раду у Црној Гори. Како се тужилац позиву туженог није благовремено одазвао, оспореним решењем туженог од 06.09.2019. године отказан му је уговор о раду због изостанка с посла дуже од пет радних дана узастопно, с тим да је као датум престанка радног односа наведен 05.03.2019. године. Тужени је пре отказа уговора о раду сачинио упозорење на постојање разлога за отказ уговора о раду Рег бр. ../19 од 15.07.2019. године, али тужиоцу пре престанка радног односа ово упозорење није достављено.

Код тако утврђеног чињеничног стања, правилно су нижестепени судови применили материјално право када су усвојили тужбени захтев тужиоца и оспорено решење о отказу уговора о раду од 06.09.2019. године поништили.

Одредбом члана 180. став 1. Закона о раду („Службени гласник РС“ бр. 24/05... 75/14), прописано је да је послодавац дужан да пре отказа уговора о раду у случају из члана 179. ст. 2. и 3. овог закона, запосленог писаним путем упозори на постојање разлога за отказ уговора о раду и да му остави рок од најмање осам дана од дана достављања упозорења да се изјасни на наводе из упозорења. Ставом 2. истог члана прописано је да је у упозорењу из става 1. овог члана послодавац дужан да наведе основ за давање отказа, чињенице и доказе које указују на то да су се стекли услови за отказ и рок за давање одговора на упозорење.

Одредбом члана 185. истог закона, прописана је обавеза послодавца да запосленом лично достави акт о отказу уговора о раду.

Сагласно наведеном, како је упозорење део процедуре отказа уговора о раду, то оно има значај неопходне процесне претпоставке за правилност и законитост решења о отказу уговора о раду, па су и за доставу упозорења прописана правила личног достављања. Дакле, тужени не може донети решење о отказу уговора о раду пре него што омогући запосленом да се брани од навода који су му стављени на терет. У конкретном случају тужиоцу није омогућено да изнесе своју одбрану пре доношења отказног решења, имајући у виду да му није достављено упозорење на постојање разлога за отказ уговора о раду.

С обзиром на наведено, по оцени Врховног касационог суда, правилно су нижестепени судови закључили да је оспорено решење туженог о отказу уговора о раду од 06.09.2019. године незаконито. За своју оцену суд је у побијаној пресуди дао довољне и потпуне разлоге које у свему као правилне прихвата и Врховни касациони суд. Ревизијом се, на основу одредбе члана 407. став 2. ЗПП, не може оспоравати утврђено чињенично стање.

С обзиром на изложено, Врховни касациони суд је нашао да ревизију треба одбити као неосновану, па је на основу члана 414. став 1. ЗПП одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Катарина Манојловић Андрић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић