Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 803/11
26.04.2012. godina
Beograd

U  IME NARODA  

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vlaste Jovanović, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Predraga Trifunovića, članova veća u pravnoj stvari tužioca-protivtuženog S.B. iz N.S., čiji su punomoćnici M.R. i E.V., advokati iz N.S., protiv tuženog – protivtužioca „TRS SP“, d.o.o. P., koga zastupa Z.R., advokat iz N.S., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca-protivtuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 br.2138/10 od 15.09.2010. godine, u sednici veća održanoj 26.04.2012. godine, doneo je

P R E S U D U

 

I  ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca-protivtuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 br.2138/10 od 15.09.2010. godine.

II ODBIJA SE zahtev tuženog-protivtužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

Presudom Opštinskog suda u Novom Sadu P1-840/07 od 09.10.2009. godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi-protivtužilac da mu isplati naknadu štete zbog izgubljene zarade od marta meseca 2007. do marta 2009. godine, za svaki mesec u iznosu od 560.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na svaki od ovih iznosa počev od prvog dana narednog meseca za protekli mesec, kao dana dospeća do konačne isplate i na ove iznose uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje u visini po obračunu nadležnih službi republičkih fondova PIO, Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja i Nacionalne službe za zapošljavanje na dan uplate, kao i da tužioca rasporedi na poslove koji odgovaraju vrsti i stepenu njegove stručne spreme; da se obaveže tuženi-protivtužilac da tužiocu isplati naknadu štete zbog izgubljene zarade počev od marta meseca 2007. zaključno sa martom 2009. i to od 01. do 23.03.2007 – 420.000,00 dinara, a od 24.03. iznos od 21.500,00 dinara,  a za svaki naredni mesec iznos od 86.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na svaki od dosuđenih iznosa od prvog dana narednog meseca za protekli mesec, kao dana dospeća do isplate i uplati na ove iznose doprinose za obavezno socijalno osiguranje u visini po obračunu nadležne službe Republičkog fonda PIO, Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja i Nacionalne službe za zapošljavanje na dan uplate i da tužioca rasporedi na poslove koji odgovaraju vrsti i stepenu njegove stručne spreme. Protivtužbeni zahtev je usvojen i utvrđeno je da je ništav i ne proizvodi pravno dejstvo ugovor o radu zaključen 01.11.2006. godine između  „TRS SP“, d.o.o. kao zaposlenog. Tužilac – protivtuženi je obavezan da tuženom-protivtužiocu naknadi troškove postupka od 128.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2138/10 od 15.09.2010. godine, preinačena je prvostepena presuda u delu o troškovima postupka, tako što je tužilac obavezan da tuženom naknadi troškove postupka od 209.000,00 dinara, dok je u preostalom delu prvostepena presuda potvrđena a žalbe tužioca i tuženog odbijene kao neosnovane.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilac-protivtuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi-protivtužilac je dao odgovor na reviziju sa predlogom da se ista odbije kao neosnovana ili odbaci kao nedozvoljena, a tužilac-protivtuženi obaveže na naknadu troškova odgovora na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 399. ZPP-a, i člana 55. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 111/09), i našao da revizija nije osnovana.

 

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitna povreda iz tačke 12. navedenog člana, na koju revident ukazuje. Nižestepene presude su jasne, obrazložene i neprotivrečne. Sadrže sve razloge o bitnim činjenicama. Nema ni bitne povrede iz člana 361. stav 1. u vezi člana 382. stav 1. ZPP, jer je drugostepeni sud ocenio žalbene navode od značaja za presuđenje.

 

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je bio jedan od tri osnivača tuženog sa udelom vlasništva od 10%, dok druga dva člana imaju udeo od po 45% ukupnog kapitala. Osnivači su 26.10.2005. godine zaključili Ugovor o osnivanju privrednog društva, kojim su uredili međusobne odnose i između ostalog odredbom člana 9. navedenog Ugovora propisali da će društvo u unutrašnjem i spoljnotrgovinskom prometu zastupati direktor društva, S.B. - ovde tužilac. On je prema rešenju Agencije za privredne registre upisan kao direktor tuženog od 01.11.2005. godine, i prijavljen kao osiguranik samostalnih delatnosti i poljoprivrede sa srednjom stručnom spremom, a osnov osiguranja je zasnivanje radnog odnosa u privrednom društvu od 01.11.2005. godine. Na sednici skupštine društva održanoj 23.03.2007. godine, tužilac je razrešen funkcije direktora i prestalo mu je svojstvo lica ovlašćenog za zastupanje tuženog sa danom 24.03.2007. godine. Prema ugovoru o radu koji je kod tuženog zaveden 01.12.2005. godine, i koji je zaključen između tužioca i tuženog utvrđeno je da tužilac obavlja poslove direktora na neodređeno vreme od 01.11.2005. godine, sa zaradom u iznosu od 86.000,00 mesečno. Ugovor o radu zaključen 01.11.2006. godine, tužilac je potpisao i u ime zaposlenog i u ime poslodavca (tuženog), a overen je pečatom tuženog. Utvrđeno je da je tužiocu isplaćivana zarada u iznosu od 86.000,00 dinara mesečno zaključno sa martom 2006. godine, od kada mu je isplaćivana zarada u iznosu od po 560.000,00 dinara mesečno i više. Kako tuženi nakon donošenja odluke skupštine o razrešenju tužioca sa funkcije direktora nije tužiocu otkazao ugovor o radu, to on u ovoj parnici potražuje isplatu naknade štete zbog izgubljene zarade počev od marta meseca 2007. do marta 2009. godine, u iznosu od 560.000,00 dinara mesečno za zakonskom zateznom kamatom, uplatu pripadajućih doprinosa nadležnim službama i raspored na poslove koji odgovaraju vrsti i stepenu njegove stručne spreme. Protivtužbom od 08.07.2009. godine tuženi-protivtužilac je tražio da se utvrdi da je ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo ugovor o radu zaključen dana 01.11.2006. godine između tuženog-protivtužioca kao poslodavca i tužioca kao zaposlenog.

 

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo iz člana 48. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, broj 24/05), zaključivši da je jedini postojeći ugovor o radu (od 01.11.2006. godine), ništav u smislu člana 103. ZOO, jer je zaključen suprotno navedenoj zakonskoj odredbi i članu 11. stav 1. tačka 2. i 11. Ugovora o osnivanju privrednog društva. Naime,  odredbom člana 48. stav 6. citiranog zakona, propisano je da ugovor o međusobnim pravima i obavezama direktora iz stava 4. ovog člana, sa direktorom zaključuje u ime poslodavca Upravni odbor, odnosno organ ovlašćen aktom poslodavca. Kako je tužilac – protivtuženi zaključio navedeni ugovor sam sa sobom, to je pravilno stanovište nižestepenih sudova o ništavosti tog ugovora. Pored toga, tužilac nakon razrešenja 23.03.2007. godine, nije dolazio niti obavljao rad kod poslodavca, pa stoga nema pravo na zaradu u smislu člana 104. stav 1. u vezi člana 105. stav 1. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, broj  24/05).

 

I po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda pravilno je pobijanim presudama ocenjeno da je ugovor o radu od 01.11.2006. godine, iz čijeg postojanja tužilac izvlači osnov za pravo na isplatu naknade zarade, ništav pravni posao i da stoga ne proizvodi pravno dejstvo, zbog čega iz tako zaključenog pravnog posla tužilac-protivtuženi ne može da izvodi svoja prava na isplatu naknade zarade, za period i nakon razrešenja sa funkcije direktora.

 

Revizijskim navodima tužilac – protivtuženi primerice zašto sud nije prihvatio iskaze nekih svedoka i zašto mu nije isplaćena naknada zarade za mart 2007. godine, ustvari osporava utvrđeno činjenično stanje; što prema odredbi člana 398. stav 2. ZPP, ne može biti revizijski razlog.

 

Na osnovu člana 405. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu I izreke.

 

Pravilno je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno o troškovima postupka na osnovu čl.149. stav 1. i 150. ZPP-a.

 

Zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju odbijen je na osnovu člana 150. ZPP-a, jer se ne radi o troškovima potrebnim za vođenje ove parnice, pa je odlučeno kao u stavu II izreke.

 

 

                                                                                    Predsednik veća - sudija    

                                                                                    Vlasta Jovanović