Ispitujući pobijano rešenje, primenom člana 408. u vezi člana 420. stav 1, 2. i 6. i člana 441. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20 u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužena je dana 28.09.2011. godine u listu „Poslovi“ objavila oglas, između ostalog i za prijem u radni odnos na neodređeno vreme na radno mesto vaspitača za rad sa decom na srpskom jeziku, za vaspitnu grupu celodnevnog boravka u Preševu. Po raspisanom konkursu tužena je u radni odnos primila umešača BB. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Bujanovcu P1 1/16 od 16.05.2016. godine poništena je Odluka direktora tužene o izboru kandidata po objavljenom konkursu tužene od 28.09.2011. godine i obavezana tužena da na osnovu tog oglasa izvrši ponovni izbor između prijavljenih kandidata. Odlukom direktora tužene broj .. od 12.05.2017. godine tužena je po četvrti put izvršila izbor za navedeno radno mesto po navedenom konkursu, s obzirom da su ranije odluke poništavane u sudskom postupku, pa je za navedeno radno mesto ponovo izabrala kandidata BB. Tužilja je protiv navedene odluke direktora izjavila prigovor Upravnom odboru dana 18.05.2017. godine. Upravni odbor tužene doneo je Odluku o prigovoru tužilje 06.06.2017. godine, kojom je prigovor odbijen a osporena odluka potvrđena. Tužbom podnetom u ovom sporu 09.06.2017. godine tužilja je tražila da se poništi Odluka direktora tužene od 12.05.2017. godine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbacili tužbu kao nedozvoljenu.

Odredbom člana 145. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“ broj 72/09, 52/1,55/13.35715- autentično tumačenje, 68/15 i 62/16- US), koji se primenjuje na osnovu člana 208. važećeg Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“ broj 88/17), propisano je da protiv rešenja o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti, zaposleni ima pravo na prigovor organu upravljanja, u roku od 8 dana od dana dostavljanja rešenja direktora (stav 1); organ upravljanja dužan je da donese odluku po prigovoru u roku od 15 dana od dana dostavljanja prigovora (stav 2); ako organ upravljanja ne odluči po prigovoru ili ako zaposleni nije zadovoljan drugostepenom odlukom, može se obratiti nadležnom sudu u roku do 15 dana od dana isteka roka za donošenje odluke, odnosno od dana dostavljanja odluke (stav 7).

Saglasno citiranoj zakonskoj odredbi člana 145. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja predviđena je dvostepenost u postupku odlučivanja o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u ustanovama vaspitanja i obrazovanja, što podrazumeva i odluku o izboru kandidata za prijem u radni odnos po raspisanom konkursu. To znači da predmet sudske zaštite može biti samo konačna odluka poslodavca, odnosno odluka doneta povodom prigovora zaposlenog, dok odluka prvostepenog organa može biti predmet sudske zaštite samo u slučaju ako je protiv nje podnet prigovor o kome drugostepeni organ nije odlučio, a tužba podneta shodno stavu 7. navedene zakonske odredbe. Međutim, u situaciji kada je o prigovoru zaposlenog odlučeno rešenjem nadležnog organa, kao u ovom slučaju, tada konačnu odluku ne čini samo prvostepena odluka već i drugostepena.

U konkretnom slučaju, utvrđeno je da je po raspisanom konkursu tužene od 28.09.2011. godine, Odlukom direktora tužene od 12.05.2017. godine izvršen izbor BB na navedeno radno mesto vaspitača, a da je odlukom Upravnog odbora tužene od 06.06.2017. godine odbijen prigovor tužilje izjavljen protiv prvostepene odluke.

Ispitujući zakonitost spornog rešenja tužene od 12.05.2017. godine, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je tužba nedozvoljena, s obzirom da podnetom tužbom u ovom sporu nije tražen i poništaj odluke Upravnog odbora tužene od 06.06.2017. godine, već samo odluke direktora tužene (prvostepene odluke), zbog čega je tužba pravilno odbačena.

Nisu osnovani navodi revizije o pogrešenoj primeni materijalnog prava, isticanjem da je tužilja stekla pravo na podnošenje tužbe nadležnom sudu bez obaveze pobijanja i odluke Upravnog odbora po njenom prigovoru, s obzirom da drugostepeni organ odluku nije doneo u propisanom zakonskom roku od 15 dana. Prema članu 145. stav 7. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, rok za podnošenje tužbe sudu počinje da teče od dana dostavljanja drugostepene odluke, a ako ista nije doneta, protekom roka od 15 dana u kome je drugostepeni organ dužan da odluči. Imajući u vidu da je Upravni odbor tužene odlučio o prigovoru tužilje Odlukom od 06.06.2017. godine, koju je tužilja dostavila uz tužbu podnetu 09.06.2017. godine, što znači da joj je drugostepena odluka bila dostavljena u vreme podnošenja tužbe, to je tužba blagovremeno podneta ali je tužilja morala da traži poništaj odluke poslodavca iz izloženih razloga. Stoga je bez značaja da li je drugostepeni organ tužene odlučio o podnetom prigovoru u propisanom roku.

Kako se navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost drugostepenog rešenja, revizija je odbijena kao neosnovana.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke, na osnovu člana 414. stav 1. i člana 420. stav 6. ZPP.

Umešaču na strani tužene ne pripadaju troškovi povodom sastava odgovora na reviziju, s ozbirom da se radi o troškovima koji nisu bili potrebni za vođenje parnice, saglasno odredbi člana 154. stav 1. ZPP, pa je primenom člana 165. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke rešenja.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić