Испитујући побијано решење, применом члана 408. у вези члана 420. став 1, 2. и 6. и члана 441. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11...18/20 у даљем тексту: ЗПП), Врховни касациони суд је оценио да је ревизија неоснована.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју се у ревизијском поступку пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужена је дана 28.09.2011. године у листу „Послови“ објавила оглас, између осталог и за пријем у радни однос на неодређено време на радно место васпитача за рад са децом на српском језику, за васпитну групу целодневног боравка у Прешеву. По расписаном конкурсу тужена је у радни однос примила умешача ББ. Правноснажном пресудом Основног суда у Бујановцу П1 1/16 од 16.05.2016. године поништена је Одлука директора тужене о избору кандидата по објављеном конкурсу тужене од 28.09.2011. године и обавезана тужена да на основу тог огласа изврши поновни избор између пријављених кандидата. Одлуком директора тужене број .. од 12.05.2017. године тужена је по четврти пут извршила избор за наведено радно место по наведеном конкурсу, с обзиром да су раније одлуке поништаване у судском поступку, па је за наведено радно место поново изабрала кандидата ББ. Тужиља је против наведене одлуке директора изјавила приговор Управном одбору дана 18.05.2017. године. Управни одбор тужене донео је Одлуку о приговору тужиље 06.06.2017. године, којом је приговор одбијен а оспорена одлука потврђена. Тужбом поднетом у овом спору 09.06.2017. године тужиља је тражила да се поништи Одлука директора тужене од 12.05.2017. године.

Код овако утврђеног чињеничног стања, правилно су нижестепени судови применили материјално право када су одбацили тужбу као недозвољену.

Одредбом члана 145. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС“ број 72/09, 52/1,55/13.35715- аутентично тумачење, 68/15 i 62/16- УС), који се примењује на основу члана 208. важећег Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС“ број 88/17), прописано је да против решења о остваривању права, обавеза и одговорности, запослени има право на приговор органу управљања, у року од 8 дана од дана достављања решења директора (став 1); орган управљања дужан је да донесе одлуку по приговору у року од 15 дана од дана достављања приговора (став 2); ако орган управљања не одлучи по приговору или ако запослени није задовољан другостепеном одлуком, може се обратити надлежном суду у року до 15 дана од дана истека рока за доношење одлуке, односно од дана достављања одлуке (став 7).

Сагласно цитираној законској одредби члана 145. Закона о основама система образовања и васпитања предвиђена је двостепеност у поступку одлучивања о правима, обавезама и одговорностима запослених у установама васпитања и образовања, што подразумева и одлуку о избору кандидата за пријем у радни однос по расписаном конкурсу. То значи да предмет судске заштите може бити само коначна одлука послодавца, односно одлука донета поводом приговора запосленог, док одлука првостепеног органа може бити предмет судске заштите само у случају ако је против ње поднет приговор о коме другостепени орган није одлучио, а тужба поднета сходно ставу 7. наведене законске одредбе. Међутим, у ситуацији када је о приговору запосленог одлучено решењем надлежног органа, као у овом случају, тада коначну одлуку не чини само првостепена одлука већ и другостепена.

У конкретном случају, утврђено је да је по расписаном конкурсу тужене од 28.09.2011. године, Одлуком директора тужене од 12.05.2017. године извршен избор ББ на наведено радно место васпитача, а да је одлуком Управног одбора тужене од 06.06.2017. године одбијен приговор тужиље изјављен против првостепене одлуке.

Испитујући законитост спорног решења тужене од 12.05.2017. године, нижестепени судови су правилно закључили да је тужба недозвољена, с обзиром да поднетом тужбом у овом спору није тражен и поништај одлуке Управног одбора тужене од 06.06.2017. године, већ само одлуке директора тужене (првостепене одлуке), због чега је тужба правилно одбачена.

Нису основани наводи ревизије о погрешеној примени материјалног права, истицањем да је тужиља стекла право на подношење тужбе надлежном суду без обавезе побијања и одлуке Управног одбора по њеном приговору, с обзиром да другостепени орган одлуку није донео у прописаном законском року од 15 дана. Према члану 145. став 7. Закона о основама система образовања и васпитања, рок за подношење тужбе суду почиње да тече од дана достављања другостепене одлуке, а ако иста није донета, протеком рока од 15 дана у коме је другостепени орган дужан да одлучи. Имајући у виду да је Управни одбор тужене одлучио о приговору тужиље Одлуком од 06.06.2017. године, коју је тужиља доставила уз тужбу поднету 09.06.2017. године, што значи да јој је другостепена одлука била достављена у време подношења тужбе, то је тужба благовремено поднета али је тужиља морала да тражи поништај одлуке послодавца из изложених разлога. Стога је без значаја да ли је другостепени орган тужене одлучио о поднетом приговору у прописаном року.

Како се наводима ревизије не доводи у сумњу правилност и законитост другостепеног решења, ревизија је одбијена као неоснована.

Из наведених разлога одлучено је као у ставу првом изреке, на основу члана 414. став 1. и члана 420. став 6. ЗПП.

Умешачу на страни тужене не припадају трошкови поводом састава одговора на ревизију, с озбиром да се ради о трошковима који нису били потребни за вођење парнице, сагласно одредби члана 154. став 1. ЗПП, па је применом члана 165. став 1. ЗПП одлучено као у ставу другом изреке решења.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић