.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 864/2014
30.07.2015. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Snežane Andrejević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca D.B. iz LJ., čiji je punomoćnik D.B., advokat iz Š., protiv tuženog D.s. o.o. za p.g.m. A.K.,DOO B., čiji je punomoćnik B.I., advokat iz B., radi poništaja rešenja i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 769/14 od 10.04.2014. godine, u sednici veća održanoj dana 30.07.2015. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca D.B. iz LJ., izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 769/14 od 10.04.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Loznici, Sudska jedinica u Ljuboviji P1 278/12 od 28.10.2013. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se poništi kao nezakonito rešenje pravnog prethodnika tuženog broj 70/2-2010 od 27.08.2010. godine, kojim je tužiocu prestao radni odnos zbog smanjenog obima posla – organizacionih promena te da se obaveže tuženi da ga vrati na rad. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu isplati na ime manje obračunate zarade za vreme prekida rada do koga je došlo bez krivice tužioca u periodu od novembra 2007. godine do jula 2010. godine, iznose bliže navedene u tom stavu izreke. Stavom trećim izreke je obavezan tuženi da Republičkom fondu PIO, Filijala Ljubovija za tužioca uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje za period i na iznose iz stava drugog izreke i preda M4 obrazac, a stavom četvrtim izreke je obavezan tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 96.300,00 dinara, dok je zahtev preko dosuđenog iznosa odbijen.
Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž1 769/14 od 10.04.2014. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovane žalbe parničnih stranaka, a stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno preko punomoćnika izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/11), koji se primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 2. tog zakona, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.
U provedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a pobijana presuda, suprotno navodima revizije, nema nedostataka zbog kojih se ne bi mogla ispitati.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog, raspoređen na radno mesto poslovođa smene. Osporenim rešenjem tuženog od 27.08.2010. godine, prestao mu je radni odnos zbog smanjenja obima posla – organizacione promene, počev od 31.08.2010. godine. Pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta iz 2007. godine, predviđena su radna mesta, vrsta i stepen stručne spreme i radno iskustvo. Odlukom direktora tuženog od 30.07.2010. godine, izmenjen je član 7. stav 1. Pravilnika, tako što je smanjen broj izvršilaca sa 59 na 21, a 04.08. iste godine donet je predlog programa rešavanja viška zaposlenih sa predviđenim osnovnim i dopunskim kriterijumima za utvrđivanje viška zaposlenih i spiskom zaposlenih oglašenih tehnološkim viškom. Predlog je radi davanja mišljenja dostavljen sindikatu i Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Po dostavljenom mišljenju, direktor tuženog je 23.08.2010. godine doneo program rešavanja viška zaposlenih, sa spiskom zaposlenih za čijim je radom prestala potreba i sa kriterijumima sadržanim i u predlogu programa. Radno mesto poslovođa smene, na koje je tužilac bio raspoređen ukinuto je navedenim programom i izmenama Pravilnika o sistematizaciji poslova i radnih zadataka, što među parničnim strankama nije bilo sporno. Pobijanim rešenjem o prestanku radnog odnosa predviđeno je da tužilac ima pravo na otpremninu, koja mu je i isplaćena.
Imajući u vidu takvo utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su kao neosnovan odbili tužbeni zahtev.
Prema odredbi člana 179. tačka 9. Zakona o radu, poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.
Tuženi je, prema činjeničnom utvrđenju, u potpunosti sproveo postupak u skladu sa zakonom. U smislu odredbe člana 158. Zakona o radu, tužiocu je isplaćena odgovorajuća otpremnina. Predlog programa tuženi je dostavio Nacionalnoj službi za zapošljavanje koja je u svom mišljenju navela da nema potrebu za zanimanjima, kao i da ne postoji mogućnost prekvalifikacije ili dokvalifikacije lica koja su utvrđena kao tehnološki višak u predlogu koji mu je tuženi dostavio. Po dobijanju mišljenja Nacionalne službe kao i reprezentativnog sindikata, tuženi je doneo program rešavanja viška zaposlenih, pri čemu nije bio u obavezi da primeni predviđene kriterijume s obzirom da je radno mesto tužioca ukinuto programom rešavanja viška zaposlenih i izmenama Pravilnika o sistematizaciji poslova i radnih zadataka. Sa navedenog se revizijom tužioca neosnovano ističe pogrešna primena materijalnog prava, te navodi da tuženi kao poslodavac nije u konkretnom slučaju sproveo zakonsku proceduru.
U reviziji se uglavnom ponavljaju razlozi koji su isticani i u žalbi, a koji su bili predmet pravilne ocene od strane drugostepenog suda, pa kako se tim navodima ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost nižestepenih odluka, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 405. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci presude. Pri tome, nije neophodno detaljno obrazlagati presudu kojom se revizija odbija kao neosnovana, ako se obrazlaganjem presude ne bi postiglo novo tumačenje prava, kao ni doprinelo ujednačenom tumačenju prava, već se revident upućuje na obrazloženje drugostepene presude da se nepotrebno ne bi ponavljalo na osnovu člana 2. navedenog člana.
Predsednik veća-sudija
Snežana Andrejević,s.r.
