Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 55/2014) i našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se određeno ne ukazuje na postojanje druge bitne povrede zbog kojih bi se revizija prema članu 407. ZPP mogla izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužiocu koji je kod tuženog zaposlen na radnom mestu ''tim lider team leader'' otkazan je ugovor o radu rešenjem tuženog br. ../17 od 15.08.2017. godine, na osnovu člana 179.stav 3. Zakona o radu, zbog neopravdanog izostanka sa rada dva dana u toku meseca, odnosno pet radnih dana u toku godine. Tužilac je prethodno rešenjem br. ../17 od 13.06.2017. godine bio privremeno udaljen sa rada počev od 13.06.2017. godine, koje je rešenjem tuženog od 28.06.2017. godine stavljeno van snage, a tužilac je obavešten da je u obavezi da se na rad vrati 03.07.2017. godine. To rešenje tužilac je primio 03.07.2017. godine. Međutim, i posle toga nije dolazio na posao, a svoje odsustvo sa rada za period od 03.07.2017. godine do 31.07.2017. godine opravdao je izveštajem o privremenoj sprečenosti za rad. Počev od 01.08.2017. godine do donošenja pobijanog rešenja 15.08.2017. godine, tužilac nije dolazio na posao, niti je opravdao izostanak.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo iz člana 179. stav 3. Zakona o radu, kada su odbili zahtev tužioca za poništaj rešenja o otkazu i vraćanje na rad. Za svoje odluke dali su razloge koje u svemu kao pravilne i potpune prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Kako je u postupku utvrđeno da tužilac od 01.08.2017. godine na posao nije dolazio pet radnih dana uzastopno, a svoje odsustvo nije opravdao, njemu je zakonito na osnovu člana 179.tačka 3. Zakona o radu otkazan ugovor o radu zbog kršenja radne discipline propisane članom 54. tačka 6. alineja 13. Pravilnika o radu i članom 15. stav 4. tačka D) Ugovora o radu. Pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito je doneto, nakon dostavljanja upozorenja tužiocu u smislu člana 180. stav 1. Zakona o radu, pa je neosnovan njegov zahtev za vraćanje na rad i naknadu štete u visini izostalih zarada za traženi period.

Suprotno navodima revizije, okolnost da je povodom privremenog udaljenja sa rada tužilac pokrenuo sudski postupak pobijajući zakonitost rešenja o privremenom udaljenju zaposlenog od 13.06.2017. godine, nije od uticaja na drugačije rešenje konkretnog spora. Naime, poslodavac je rešenje o udaljenju stavio van snage 28.06.2017. godine, o čemu je obavestio tužioca i pozvao ga da se vrati na rad počev od 03.07.2017. godine. Tužilac je svoje odsustvo od 03.07.2017. godine do 31.07.2017. godine opravdao doznakama zbog privremene sprečenosti za rad, u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju. Međutim, kako do okončanja parnice nije dostavio dokaze koji opravdavaju njegov nedolazak na rad počev od 01.08.2017. godine, tužiocu je zbog kršenja radne discipline i izostanka sa posla dva radna dana u toku meseca, odnosno pet radnih dana sa prekidima u toku od 12 meseci, zakonito otkazan ugovor o radu, nakon dostavljanja pismenog upozorenja u smislu člana 180. stav 1. Zakona o radu.

Tužilac u reviziji ističe da njegovo odsustvo nije bilo neopravdano, jer sudski postupak ocene zakonitosti rešenja o udaljenju nije okončan, što nije od uticaja na rešenje konkretnog radnog spora.

Kako se ni ostalim revizijskim navodima ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Predrag Trifunović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić