Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду, на основу члана 408. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'' бр. 72/11... 55/2014) и нашао да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а ревизијом се одређено не указује на постојање друге битне повреде због којих би се ревизија према члану 407. ЗПП могла изјавити.

Према утврђеном чињеничном стању тужиоцу који је код туженог запослен на радном месту ''tim lider team leader'' отказан је уговор о раду решењем туженог бр. ../17 од 15.08.2017. године, на основу члана 179.став 3. Закона о раду, због неоправданог изостанка са рада два дана у току месеца, односно пет радних дана у току године. Тужилац је претходно решењем бр. ../17 од 13.06.2017. године био привремено удаљен са рада почев од 13.06.2017. године, које је решењем туженог од 28.06.2017. године стављено ван снаге, а тужилац је обавештен да је у обавези да се на рад врати 03.07.2017. године. То решење тужилац је примио 03.07.2017. године. Међутим, и после тога није долазио на посао, а своје одсуство са рада за период од 03.07.2017. године до 31.07.2017. године оправдао је извештајем о привременој спречености за рад. Почев од 01.08.2017. године до доношења побијаног решења 15.08.2017. године, тужилац није долазио на посао, нити је оправдао изостанак.

Полазећи од утврђеног чињеничног стања правилно су нижестепени судови применили материјално право из члана 179. став 3. Закона о раду, када су одбили захтев тужиоца за поништај решења о отказу и враћање на рад. За своје одлуке дали су разлоге које у свему као правилне и потпуне прихвата и Врховни касациони суд.

Како је у поступку утврђено да тужилац од 01.08.2017. године на посао није долазио пет радних дана узастопно, а своје одсуство није оправдао, њему је законито на основу члана 179.тачка 3. Закона о раду отказан уговор о раду због кршења радне дисциплине прописане чланом 54. тачка 6. алинеја 13. Правилника о раду и чланом 15. став 4. тачка Д) Уговора о раду. Побијано решење о отказу уговора о раду законито је донето, након достављања упозорења тужиоцу у смислу члана 180. став 1. Закона о раду, па је неоснован његов захтев за враћање на рад и накнаду штете у висини изосталих зарада за тражени период.

Супротно наводима ревизије, околност да је поводом привременог удаљења са рада тужилац покренуо судски поступак побијајући законитост решења о привременом удаљењу запосленог од 13.06.2017. године, није од утицаја на другачије решење конкретног спора. Наиме, послодавац је решење о удаљењу ставио ван снаге 28.06.2017. године, о чему је обавестио тужиоца и позвао га да се врати на рад почев од 03.07.2017. године. Тужилац је своје одсуство од 03.07.2017. године до 31.07.2017. године оправдао дознакама због привремене спречености за рад, у смислу прописа о здравственом осигурању. Међутим, како до окончања парнице није доставио доказе који оправдавају његов недолазак на рад почев од 01.08.2017. године, тужиоцу је због кршења радне дисциплине и изостанка са посла два радна дана у току месеца, односно пет радних дана са прекидима у току од 12 месеци, законито отказан уговор о раду, након достављања писменог упозорења у смислу члана 180. став 1. Закона о раду.

Тужилац у ревизији истиче да његово одсуство није било неоправдано, јер судски поступак оцене законитости решења о удаљењу није окончан, што није од утицаја на решење конкретног радног спора.

Како се ни осталим ревизијским наводима не доводи у сумњу правилност побијане пресуде, Врховни касациони суд је на основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Предраг Трифуновић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић