.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 892/2021
21.04.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Gordane Komnenić i Vesne Popović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tuženog NIS AD Novi Sad, čiji je punomoćnik Nikola Šijan, advokat iz ..., radi zaštite od zlostavljanja na radu i isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 1437/20 od 24.11.2020. godine, u sednici od 21.04.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1.1437/20 od 24.11.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1. 17/2017 od 25.02.2020. godine, stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da je pretrpeo zlostavljanje na radu kod tuženog od 12.08.2016. godine do 14.07.2017. godine i da mu tuženi na ime naknade nematerijalne štete isplati ukupno 500.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, da se presuda javno objavi nakon njene pravnosnažnosti i tuženi obaveže da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 8.900.00 dinara. Stavom trećim izreke tužilac je oslobođen obaveze plaćanja sudskih taksi.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 1437/20 od 24.11.2020. godine stavom prvim izreke delimično je preinačena prvostepena presuda tako što je utvrđeno da je tužilac pretrpeo zlostavljanje na radu kod tuženog od 12.08.2016. godine do 14.07.2017. godine i tuženi je obavezan da tužiocu isplati za pretrpljeni strah 50.000,00 dinara i za pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda i časti 80.000,00 dinara, da presudu javno objavi nakon njene pravnosnažnosti i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 374.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke odbijena je žalba tužioca u preostalom delu i prvostepena presuda je potvrđena.
Protiv drugostepene presude, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nema zakonskih uslova za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. vežećeg Zakona o parničnom postupku – ZPP. Revizijom se osporava primena odredaba čl. 4., 6., 8. i 9. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu i člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, ali se ne ističu zakonski razlozi za podnošenje izuzetne revizije. Priložena presuda Višeg suda u Novom Sadu ne ukazuje na potrebu ujednačavanja sudske prakse, s obzirom da se ne radi o identičnom činjeničnom i pravnom osnovu kao u pobijanoj presudi. Zato je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP i utvrdio da revizija tuženog nije dozvoljena.
Prema članu 29. stav 4. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, spor između zaposlenog i poslodavca zbog zlostavljanja na radu ili u vezi sa radom jeste radni spor. Stavom petim ovog člana propisano je da ako ovim zakonom nisu predviđena posebna pravila, u sporovima za ostvarivanje sudske zaštite zbog zlostavljanja na radu ili u vezi sa radom shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak. Prema članu 441. ZPP, revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
Budući da se u konkretnom slučaju radi o sporu zbog zlostavljanja na radu, iz navedenih zakonskih odredaba proizilazi da revizija nije dozvoljena, jer se ne radi o sporu o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stvu drugom izreke, na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
