U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nema propusta u primeni odredaba ZPP. Takođe, revizijom se ukazuje na povredu postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, koja ne može biti razlog za izjavljivanje revizije, kao i na pogrešnu primenu člana 8. ZPP čime se u suštini osporava utvrđeno činjenično stanje, što ne može biti revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je u periodu od 01.02.2016. godine do 31.01.2021. godine bila u radnom odnosu kod tuženog na osnovu više zaključenih ugovora o radu na određeno vreme i aneksa ugovora o radu. Prvi ugovor o radu na određeno vreme tužilja je zaključila 28.01.2016. godine bez navođenja osnova, da bi potom bez prekida zaključivala ugovore o radu na određeno vreme 01.04.2016. godine, zatim 01.08.2016. godine, 01.09.2016. godine, 01.11.2016. godine i 01.01.2017. godine. Nakon toga, tužilja je zaključila više aneksa kojima je bez prekida produžavan period važenja ugovora o radu od 01.01.2017. godine, u ukupnom trajanju od dve godine i tri meseca, navodeći u osam aneksa da se zaključuju zbog potrebe realizacije projekta po Ugovoru broj .. . Rešenjem tuženog broj .. od 27.01.2021. godine tužilji je otkazan ugovor o radu na određeno vreme od 01.01.2017. godine sa danom 30.01.2021. godine, zbog isteka vremana na koji je ugovor zaključen. Tužilja je u navedenom periodu kod tuženog radila neprekidno na istom radnom mestu i obavljala je iste poslove, a potreba za poslovima koja je tužilja obavljala bila je stalna, a ne zbog povećanog obima posla ili potrebe realizacije projekta.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je rešenje tuženog poslodavca od 27.01.2021. godine kojim je tužilji otkazan ugovor o radu zbog proteka vremena na koji je zaključen nezakonito, zbog čega je isto poništeno i utvrđeno da je tužilja kod tuženog zasnovala radni odnos na neodređeno vreme, primenom odredbi člana 37. Zakona o radu.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo.

Odredbama člana 37. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05, ... 75/14), propisano je da ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba (stav 1); da poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu iz stava 1. ovog člana na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca (stav 2); da ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme (stav 6).

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe proizlazi da se više zaključenih ugovora o radu na određeno vreme (sukcesivni ugovori) smatraju jednim ugovorom. Ako zaposleni radi na poslovima čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba u smislu citirane odredbe člana 37. stav 1. Zakona o radu, ukupno trajanje rada po više ugovora ne može biti duže od 24 meseca. U konkretnom slučaju, tužilja je sa tuženim zaključila više ugovora o radu na određeno vreme i više aneksa ugovora o radu, za period od pet godina neprekidnog rada počev od 01.02.2016. godine (kada je stupila na rad po prvom ugovoru o radu na određeno vreme od 28.01.2016. godine) do 31.01.2021. godine. U celom tom periodu tužilja je obavljala iste poslove na istom radnom mestu. Zaključivanjem više ugovora na određeno vreme tuženi je postupao protivno odredbama zakona kojima je regulisan rad na određeno vreme, čime je zloupotrebio prava poslodavca. S obzirom na to da je tužilja neprekidno radila pet godina na istim poslovima, a da je tuženi kao poslodavac zloupotrebio prava iz Zakon o radu, proizlazi zaključak da su po isteku 24 meseca nastali uslovi iz člana 37. stav 6. Zakona o radu za prerastanje radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme, jer je tužilja i nakon 01.02.2018. godine (kada je trebalo da joj prestane radni odnos, s obzirom da je radila 24 meseca neprekidno, na istim poslovima), nastavila da radi kod tuženog na osnovu saglasnosti poslodavca (zaključivala je anekse ugovora od radu od 01.01.2017. godine). Imajući u vidu navedeno, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je došlo do preobražaja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme u smislu odredbi člana 37. stav 1. i 6. Zakona o radu, zbog čega je usvojen tužbeni zahtev. Zato su neosnovani navodi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Revizijski navodi da je tužilja zasnivala radni odnos na određeno vreme usled povećanog obima posla i realizacije projekata tuženog po ugovorima, bez uticaja su na pravilnost pobijane odluke. Po oceni Vrhovnog suda, navedena oklonost nema značaja zato što je do preobražaja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme došlo istekom 24 meseca rada tužilje na istim sistematizovanim poslovima na kojima je postojala stalna potreba za radom tužilje, a za suprotno, kako to pravilno zaključuju nižestepeni sudovi, tuženi nije pružio dokaze.

Kako je tužilja sa tuženim imala zaključen ugovor o radu i za period nakon 01.02.2018. godine, to je bilo dovoljno i jedan dan da radi duže od zakonom predviđenih 24 meseca da bi se ostvarili uslovi za preobražaj, što znači da je do preobražaja došlo još 01.02.2018. godine, ali kako je tužilja tužbenim zahtevom tražila da se utvrdi da je zasnovala radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog počev od 01.02.2021. godine, pravilno su nižestepeni sudovi tako utvrdili izrekom pobijane pravnosnažne odluke.

S obzirom da je tužilji radni odnos na određeno vreme prerastao u radni odnos na neodređeno vreme, to je pravilno kao nezakonito poništeno osporeno rešenje o prestanku radnog odnosa zbog isteka roka na koji je zasnovan, jer se preobraženi radni odnos (sada kao radni odnos na neodređeno vreme) ne može zakonito otkazati zbog proteka vremena.

Kako se ostalim navodima revizije osporava ocena izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje, zbog čega se revizija ne može izjaviti prema članu 407. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je primenom člana 414. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić