U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Revizijskim navodima da tokom dokaznog postupka nije utvrđeno da li je tuženi imao manjak goriva u cisterni pre nego što je učinjena radnja koja je okvalifikovana kao disciplinski propust, revident ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što se ne može isticati kao revizijski razlog, po odredbama člana 407. Zakona o parničnom postupku. Takođe, revizijski navodi tužioca kojima se ukazuje da su nižestepene odluke zasnovane na izjavi tužioca datoj pred policijom, a da je zapisnik o tom saslušanju izuzet iz spisa krivičnog predmeta, predstavlja pozivanje na bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku, a u vezi sa članom 8. Zakona o parničnom postupku koja nije učinjena pred drugostepenim sudom, te se samim tim ne može isticati u revizijskom potupku u smislu člana 407. Zakona o parničnom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tužene na radnom mestu ... . Dana 29.03.2017. godine tužilac je sa domarom tužene škole, BB, zatečen od strane policijskih službenika prilikom istakanja i prenošenja lož ulja iz kotlarnice tužene škole, kada je šest kanistera od po 30 litara smestio u putničko vozilo. Protiv tužioca i BB pokrenut je postupak pred OJT Čačak u predmetu Kt br 370/17, a potom i krivični postupak u predmetu K. br. 503/17 u kome je doneta presuda dana 07.11.2018. godine kojom je tužilac, povodom navedenog događaja, oglašen krivim jer je izvršio krivično delo pronevera iz člana 364. stav 1. KZ i uslovno osuđen kaznom zatvora u trajanju od 8 meseci i istovremeno određeno da se izrečena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 2 godine od pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo. Nakon vođenja disciplinskog postupka, vršilac dužnosti direktora tužene škole je doneo rešenje broj .. od 27.07.2017. godine kojim je tužilac oglašen krivim za izvršenu težu povredu radne obaveze iz člana 141. tačka 16. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, nezakonito raspolaganje sredstvima, školskim prostorom, opremom i imovinom ustanove i odlučeno da tužiocu prestaje radni odnos danom konačnosti tog rešenja. Postupajući po prigovoru tužioca, Školski odbor tužene je dana 24.08.2017. godine doneo rešenje broj .. kojim je odbio kao neosnovan prigovor tužioca na navedeno rešenje VD direktora tužene škole.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev za poništaj osporenog rešenja, nalazeći da je tužena zakonito izrekla tužiocu disciplinsku meru prestanka radnog odnosa, jer je utvrđeno da je tužilac izvršio težu povredu radne obaveze iz člana 141. tačka 16. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi na utvrđeno činjenično stanje primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev.

Odredbom člana 141. tačka 16. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“ br 72/09 ... 62/2016 – Odluka US) koji je važio u momentu učinjene povrede radne obaveze, propisano je da je teža povreda radne obaveze zaposlenog u ustanovi nezakonito raspolaganje sredstvima, školskim prostorom, opremom i imovinom ustanove. U konkretnom slučaju tužilac je bio zaposlen u tuženoj školi, kada je nezakonito istočio lož ulje koje predstavlja imovinu tužene škole i isto pretočio u kanistere koje je smestio u putničko vozilo. Na navedeni način, osim što je učinio krivično delo za koje je osuđen, tužilac je učinio i težu povredu radne obaveze koja je propisana citiranom zakonskom odredbom, jer je nezakonito raspolagao imovinom tužene škole. Tokom prvostepenog postupka nisu utvrđene olakšavajuće okolnosti pod kojima je povreda učinjena, pa imajući u vidu da je tužilac delovao sa umišljajem, rešenje o prestanku radnog odnosa doneto je u skladu sa odredbom člana 143. stav 4. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kako to pravilno zaključuju i nižestepeni sudovi.

Imajući u vidu da tužilac u reviziji u bitnom osporava utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza, koji razlozi ne mogu biti predmet ocene u revizijskom postupku, Vrhovni kasacioni sud zaključuje da je revizija neosnovana, pa je primenom odredbe člana 414. stav 1 Zakona o parničnom postupku odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić