У поступку доношења побијане пресуде није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју се у ревизијском поступку пази по службеној дужности. Ревизијским наводима да током доказног поступка није утврђено да ли је тужени имао мањак горива у цистерни пре него што је учињена радња која је оквалификована као дисциплински пропуст, ревидент указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, што се не може истицати као ревизијски разлог, по одредбама члана 407. Закона о парничном поступку. Такође, ревизијски наводи тужиоца којима се указује да су нижестепене одлуке засноване на изјави тужиоца датој пред полицијом, а да је записник о том саслушању изузет из списа кривичног предмета, представља позивање на битну повреду поступка из члана 374. став 1. Закона о парничном поступку, а у вези са чланом 8. Закона о парничном поступку која није учињена пред другостепеним судом, те се самим тим не може истицати у ревизијском потупку у смислу члана 407. Закона о парничном поступку.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је био у радном односу код тужене на радном месту ... . Дана 29.03.2017. године тужилац је са домаром тужене школе, ББ, затечен од стране полицијских службеника приликом истакања и преношења лож уља из котларнице тужене школе, када је шест канистера од по 30 литара сместио у путничко возило. Против тужиоца и ББ покренут је поступак пред ОЈТ Чачак у предмету Кт бр 370/17, а потом и кривични поступак у предмету К. бр. 503/17 у коме је донета пресуда дана 07.11.2018. године којом је тужилац, поводом наведеног догађаја, оглашен кривим јер је извршио кривично дело проневера из члана 364. став 1. КЗ и условно осуђен казном затвора у трајању од 8 месеци и истовремено одређено да се изречена казна неће извршити уколико окривљени у року од 2 године од правноснажности пресуде не изврши ново кривично дело. Након вођења дисциплинског поступка, вршилац дужности директора тужене школе је донео решење број .. од 27.07.2017. године којим је тужилац оглашен кривим за извршену тежу повреду радне обавезе из члана 141. тачка 16. Закона о основама система образовања и васпитања, незаконито располагање средствима, школским простором, опремом и имовином установе и одлучено да тужиоцу престаје радни однос даном коначности тог решења. Поступајући по приговору тужиоца, Школски одбор тужене је дана 24.08.2017. године донео решење број .. којим је одбио као неоснован приговор тужиоца на наведено решење ВД директора тужене школе.

На основу утврђеног чињеничног стања нижестепени судови су одбили тужбени захтев за поништај оспореног решења, налазећи да је тужена законито изрекла тужиоцу дисциплинску меру престанка радног односа, јер је утврђено да је тужилац извршио тежу повреду радне обавезе из члана 141. тачка 16. Закона о основама система образовања и васпитања.

Према становишту Врховног касационог суда, правилно су нижестепени судови на утврђено чињенично стање применили материјално право када су одбили тужбени захтев.

Одредбом члана 141. тачка 16. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС“ бр 72/09 ... 62/2016 – Одлука УС) који је важио у моменту учињене повреде радне обавезе, прописано је да је тежа повреда радне обавезе запосленог у установи незаконито располагање средствима, школским простором, опремом и имовином установе. У конкретном случају тужилац је био запослен у туженој школи, када је незаконито источио лож уље које представља имовину тужене школе и исто преточио у канистере које је сместио у путничко возило. На наведени начин, осим што је учинио кривично дело за које је осуђен, тужилац је учинио и тежу повреду радне обавезе која је прописана цитираном законском одредбом, јер је незаконито располагао имовином тужене школе. Током првостепеног поступка нису утврђене олакшавајуће околности под којима је повреда учињена, па имајући у виду да је тужилац деловао са умишљајем, решење о престанку радног односа донето је у складу са одредбом члана 143. став 4. Закона о основама система образовања и васпитања, како то правилно закључују и нижестепени судови.

Имајући у виду да тужилац у ревизији у битном оспорава утврђено чињенично стање и оцену доказа, који разлози не могу бити предмет оцене у ревизијском поступку, Врховни касациони суд закључује да је ревизија неоснована, па је применом одредбе члана 414. став 1 Закона о парничном поступку одлучио као у изреци.

Председник већа - судија

Бранко Станић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић