Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u odnosu na deo stava prvog i na stav treći izreke, reviziju je blagovremeno izjavila tužilja zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je pobijanu presudu ispitao, u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14) i našao da je revizija neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, zbog koje se revizija ne može izjaviti prema članu 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je na osnovu više sukcesivno zaključenih ugovora o radu na određeno vreme neprekidno radila kod tuženog u periodu od 01.02.2010. godine do 25.04.2017. godine i obavljala poslove ..., čak i kada je sa tuženim 11.08.2011. godine zaključila ugovor o radu na određeno vreme za obavljanje poslova radnika u ... . Tuženi je dana 20.03.2017. godine doneo rešenje o prestanku radnog odnosa tužilji sa danom 25.04.2017. godine. Ove poslove tužilja obavlja i dalje, samo bez ugovora o radu, preko studentske zadruge. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je kod tuženog postojala stalna potreba za obavljanjem poslova na kojima je tužilja radila, te da su ispunjeni svi zakonski uslovi da dođe do preobražaja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme dana 04.10.2012. godine i istovremeno obavezao tuženog da tužilju vrati na rad i rasporedi na odgovarajuće poslove.

Drugostepeni sud je, odlučujući o žalbi tuženog, zaključio da je pravilno utvrđeno da je u konkretnom slučaju tužilja radila neprekidno po više sukcesivno zaključenih ugovora o radu na određeno vreme radi obavljanja poslova na slobodnom radnom mestu ... kod tuženog, ali u periodu od 10.04.2015. godine do 25.04.2017. godine i da je do preobražaja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme došlo dana 20.04.2017. godine, shodno odredbi člana 37. stav 1. Zakona o radu i u tom delu je preinačio prvostepenu presudu. Takođe, drugostepeni sud je našao da u sudsku nadležnost ne spada izricanje obaveze poslodavcu da zaposlenog rasporedi na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima, jer se to pitanje rešava saglasnošću volje poslodavca i zaposlenog zaključenjem ugovora o radu, pa je u delu o vraćanju zaposlenog na rad odluka doneta shodno članu 191. stav 1. Zakona o radu, a u delu za raspoređivanje je tužbu odbacio.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pobijana presuda doneta pravilnom primenom materijalnog prava.

Odredbom člana 37. stav 1. i 2. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“ br.24/05...75/14), propisano je da ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba, te da poslodavac može da zaključi jedan ili više ugovora o radu iz stava 1. ovog člana, ali na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca.

Imajući u vidu navedenu odredbu zakona, do preobražaja radnog odnosa iz određenog na neodređeno vreme može doći ukoliko zaposleni, koji radi u kontinuitetu na istovrsnim poslovima, po isteku 24 meseca nastavi da radi. U kontekstu utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak u pobijanoj presudi da je tužilja radila bez prekida na istovrsnim poslovima (u periodu od 10.04.2015. godine do 25.04.2017. godine), odnosno i po isteku 24 meseca, pa je na taj način zasnovala radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog dana 20.04.2017. godine, te su u tom smislu neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

S obzirom da je utvrđeno da je tužilja zasnovala radni odnos kod tuženog na neodređeno vreme i da je poništeno kao nezakonito rešenje tuženog od 20.03.2017. godine,to je pravilno obavezan tuženi i da tužilju vrati na rad, u smislu odredbe člana 191. Zakona o radu. Suprotno navodima revizije, u nadležnosti je poslodavca da odlučuje o raspoređivanju zaposlenih, pa je pobijana odluka pravilna i u ovom delu.

Iz izloženog, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić