Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 399. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 124/05, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nema bitne povrede iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je dana 26.06.2003. godine ishodovao odobrenje za izgradnju stambeno poslovnog objekta na kat. parceli broj … KO N.S. ..., u ulici … broj …, a dana 14.07.2003. godine zaključio je ugovor o zajedničkoj gradnji sa DOO TT S. B.. Ovim ugovorom strane ugovornice obavezale su se da zajedničkim radom i ulaganjem izgrade stambeno poslovni objekat u ulici … … u N.S., a prema dobijenom odborenju za gradnju. Ugovorne strane su definisale da tuženi stiče pravo svojine na 816,72m2 stambenog prostora i 294,00m2 poslovnog prostora, a da druga ugovorna strana stiče pravo vlasništva na 638,55m2 stambenog prostora i 294,09m poslovnog prostora. Aneksom ugovora koji je sačinjen istog dana, ugovorne strane su tačno utvrdile posebne delove (stanove i lokale) koji pripadaju svakoj strani u svojinu. DOO TT S. je saglasno ugovoru, pripao sporni stan, pa je dana 17.09.2014. godine, zaključio ugovor o kupoprodaji tog stana sa ovde tužiocem, kao kupcem, koji je overen pred sudom. Dana 17.09.2014. godine tužiocu je izdata potvrda da je izmirio svoje obaveze iz navedenog ugovora o kupoprodaji. Međutim, tuženi i pomenuti DOO TT S. B., koji nije stranka u ovom postupku, zaključivali su u više navrata anekse ugovora kojima su regulisali promene stambenih jedinica koji će im pripasti, pa su dana 03.03.2006. godine, zaključili aneks broj 5 prema kome stan koji je predmet ove parnice ne pripada više DOO TT S. B., već ga on slobodno od lica i stvari predaje u isključivu svojinu ovde tuženom DOO G.. Tuženi je dana 15.01.2008. godine otuđio taj stan zaključivši ugovor o kupoprodaji sa DOO M. k., kao kupcem, ovde umešačem, koji je takođe overen pred sudom, a zastupnik kupca se uselio u ovaj stan odmah po završetku gradnje.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pobijanom presudom je odbijen tužbeni zahtev, sa zaključkom da u konkretnoj parnici ne postoji potpuna pasivna legitimacija, jer tužbom u ovoj parnici na strani tuženih nije obuhvaćen i drugi kupac stana, koji je prema utvrđenom činjeničnom stanju i u državini tog stana.

Razlozi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava nisu osnovani.

Naime, s obzirom na utvrđenu činjenicu da su u pogledu stana na koji se odnosi tužbeni zahtev tužioca zaključena dva kupoprodajna ugovora, radi utvrđenja jačeg pravnog osnova na istom stanu, tužbom moraju biti obuhvaćeni svi kupci kao jedinstveni suparničari, s obzirom da se zbog prirode pravnog odnosa spor može rešiti samo na jednak način prema svim učesnicima (član 204. ZPP). Iz tih razloga, u ovoj parnici po tužbi tužioca, kao jednog od kupaca iste nepokretnosti, radi utvrđenja prava svojine na spornom stanu, predaju poseda i upisa prava svojine, na strani tuženih se morao pojaviti i drugi kupac stana DOO M. k., ovde umešač. Tek tada se može odlučiti, primenom pravila o dvostrukoj prodaji nepokretnosti koje je detaljno izložio drugostepeni sud, ko od kupaca ima jači pravni osnov za sticanje prava svojine na istoj nepokretnosti, odnosno predmetnom stanu u ovoj parnici. Iz tih razloga je pravilno pobijanom presudom odbijen tužbeni zahtev za utvrđenje prava svojine, predaju poseda i obavezivanje tuženog da trpi upis prava svojine na ime tužioca, s obzirom na nepotpunu pasivnu legitimaciju.

Vrhovni kasacioni sud je cenio sve navode revizije tužioca kojima se ukazuje na nesavesnost drugog kupca prilikom zaključenja ugovora o kupoprodaji stana koji je prethodno kupio tužilac, pa nalazi da isti nisu od uticaja na odluku u ovoj parnici, upravo iz razloga koji su napred izneti, a tiču se nepotpune pasivne legitimacije, što čini irelevantnim raspravu o ovim bitnim činjenicama kod ove vrste spora, kao što je savesnost ugovornih strana u slučaju zaključenja više kupoprodajnih ugovora čiji je predmet ista nepokretnost.

Iz napred iznetih razloga, imajući u vidu i da se ostalim navodima revizije ponavljaju žalbeni navodi, koji se od strane drugostepenog suda potpuni i pravilno ocenjeni, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 405. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Ljubica Milutinović, s.r.