Испитујући побијану пресуду у смислу члана 399. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 124/05, 111/09), који се примењује на основу члана 506. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 55/14), Врховни касациони суд је нашао да је ревизија неоснована.

У поступку доношења побијане пресуде нема битне повреде из члана 361. став 2. тачка 9. ЗПП, на коју овај суд пази по службеној дужности, а ревизијом се не указује на друге повреде поступка.

Према утврђеном чињеничном стању, тужени је дана 26.06.2003. године исходовао одобрење за изградњу стамбено пословног објекта на кат. парцели број … КО Н.С. ..., у улици … број …, а дана 14.07.2003. године закључио је уговор о заједничкој градњи са ДОО ТТ С. Б.. Овим уговором стране уговорнице обавезале су се да заједничким радом и улагањем изграде стамбено пословни објекат у улици … … у Н.С., а према добијеном одборењу за градњу. Уговорне стране су дефинисале да тужени стиче право својине на 816,72м2 стамбеног простора и 294,00м2 пословног простора, а да друга уговорна страна стиче право власништва на 638,55м2 стамбеног простора и 294,09м пословног простора. Анексом уговора који је сачињен истог дана, уговорне стране су тачно утврдиле посебне делове (станове и локале) који припадају свакој страни у својину. ДОО ТТ С. је сагласно уговору, припао спорни стан, па је дана 17.09.2014. године, закључио уговор о купопродаји тог стана са овде тужиоцем, као купцем, који је оверен пред судом. Дана 17.09.2014. године тужиоцу је издата потврда да је измирио своје обавезе из наведеног уговора о купопродаји. Међутим, тужени и поменути ДОО ТТ С. Б., који није странка у овом поступку, закључивали су у више наврата анексе уговора којима су регулисали промене стамбених јединица који ће им припасти, па су дана 03.03.2006. године, закључили анекс број 5 према коме стан који је предмет ове парнице не припада више ДОО ТТ С. Б., већ га он слободно од лица и ствари предаје у искључиву својину овде туженом ДОО Г.. Тужени је дана 15.01.2008. године отуђио тај стан закључивши уговор о купопродаји са ДОО М. к., као купцем, овде умешачем, који је такође оверен пред судом, а заступник купца се уселио у овај стан одмах по завршетку градње.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, побијаном пресудом је одбијен тужбени захтев, са закључком да у конкретној парници не постоји потпуна пасивна легитимација, јер тужбом у овој парници на страни тужених није обухваћен и други купац стана, који је према утврђеном чињеничном стању и у државини тог стана.

Разлози ревизије којима се указује на погрешну примену материјалног права нису основани.

Наиме, с обзиром на утврђену чињеницу да су у погледу стана на који се односи тужбени захтев тужиоца закључена два купопродајна уговора, ради утврђења јачег правног основа на истом стану, тужбом морају бити обухваћени сви купци као јединствени супарничари, с обзиром да се због природе правног односа спор може решити само на једнак начин према свим учесницима (члан 204. ЗПП). Из тих разлога, у овој парници по тужби тужиоца, као једног од купаца исте непокретности, ради утврђења права својине на спорном стану, предају поседа и уписа права својине, на страни тужених се морао појавити и други купац стана ДОО М. к., овде умешач. Тек тада се може одлучити, применом правила о двострукој продаји непокретности које је детаљно изложио другостепени суд, ко од купаца има јачи правни основ за стицање права својине на истој непокретности, односно предметном стану у овој парници. Из тих разлога је правилно побијаном пресудом одбијен тужбени захтев за утврђење права својине, предају поседа и обавезивање туженог да трпи упис права својине на име тужиоца, с обзиром на непотпуну пасивну легитимацију.

Врховни касациони суд је ценио све наводе ревизије тужиоца којима се указује на несавесност другог купца приликом закључења уговора о купопродаји стана који је претходно купио тужилац, па налази да исти нису од утицаја на одлуку у овој парници, управо из разлога који су напред изнети, а тичу се непотпуне пасивне легитимације, што чини ирелевантним расправу о овим битним чињеницама код ове врсте спора, као што је савесност уговорних страна у случају закључења више купопродајних уговора чији је предмет иста непокретност.

Из напред изнетих разлога, имајући у виду и да се осталим наводима ревизије понављају жалбени наводи, који се од стране другостепеног суда потпуни и правилно оцењени, Врховни касациони суд је применом члана 405. ЗПП одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Љубица Милутиновић, с.р.