Rešenjem Višeg suda u Pančevu Gž 136/20 od 03.03.2020. godine, u prvom stavu izreke, žalba tuženog je delimično usvojena, a delimično odbijena. U drugom stavu izreke, prvostepeno rešenje je potvrđeno u prvom stavu izreke. U trećem stavu izreke, preinačeno je prvostepeno rešenje u trećem i četvrtom stavu izreke i odbijen tužbeni zahtev tužilaca koji su tražili da se utvrdi da je tuženi izvršio smetanje poseda tužilaca 25.07.2019. godine i 27.06.2019. godine, tako što je parkirao svoje vozilo na kp.br. .. KO ... na kojoj tužioci imaju pravo korišćenja i da se obaveže tuženi da se ubuduće suzdrži od smetanja poseda na navedeni način, pod pretnjom novčane kazne u iznosu od 100.000,00 dinara. U četvrtom stavu izreke, ukinuto je prvostepeno rešenje u preostalom usvajajućem delu kojim je precizirano da je do smetanja poseda došlo u krajnjem desnom gornjem uglu izbetoniranog dela kp.br. .. KO ..., te je naloženo tuženom da se suzdrži od daljeg smetanja poseda tužilaca na ovom delu parcele. U petom stavu izreke, prvostepeno rešenje je preinačeno u šestom stavu izreke u delu odluke o troškovima, tako što su tužioci obavezani da tuženom naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 88.500,00 dinara. U šestom stavu izreke, tužioci su obavezani da tuženom naknade troškove žalbenog postupka u izosu od 36.800,00 dinara.

Protiv rešenja donetog u drugostepenom postupku, tužioci su izjavili reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što su predložili da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnim rešenjem odlučeno je o zahtevu tužilaca za zaštitu od smetanja poseda, odnosno državine, uz primenu odgovarajućih odredaba materijalnog prava, Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, koji se primenjuje na tužbene zahteve u ovoj vrsti sporova. Ocenjujući dozvoljenost izjavljene revizije, Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio predlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Naime, revizija tužilaca ukazuje samo na pogrešnu primenu materijalnog prava, a ne i na razloge iz člana 404. Zakona o parničnom postupku. Shodno napred navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, jer iz napred iznetog sledi da u ovom predmetu nije potrebno odlučivati o reviziji radi novog tumačenja prava, radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni radi ujednačavanja sudske prakse, sa kojih razloga je odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, članom 452. stav 5. ZPP, propisano je da protiv rešenja donetih u parnicama zbog smetanja državine revizija nije dozvoljena. Kako se u konkretnom slučaju revizijom pobija odluka doneta u parnici zbog smetanja državine, to je revizija tužilaca nedozvoljena, jer je izjavljena protiv odluke protiv koje se po zakonu ne može izjaviti.

Sa napred navedenih razloga, primenom člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić