Решењем Вишег суда у Панчеву Гж 136/20 од 03.03.2020. године, у првом ставу изреке, жалба туженог је делимично усвојена, а делимично одбијена. У другом ставу изреке, првостепено решење је потврђено у првом ставу изреке. У трећем ставу изреке, преиначено је првостепено решење у трећем и четвртом ставу изреке и одбијен тужбени захтев тужилаца који су тражили да се утврди да је тужени извршио сметање поседа тужилаца 25.07.2019. године и 27.06.2019. године, тако што је паркирао своје возило на кп.бр. .. КО ... на којој тужиоци имају право коришћења и да се обавеже тужени да се убудуће суздржи од сметања поседа на наведени начин, под претњом новчане казне у износу од 100.000,00 динара. У четвртом ставу изреке, укинуто је првостепено решење у преосталом усвајајућем делу којим је прецизирано да је до сметања поседа дошло у крајњем десном горњем углу избетонираног дела кп.бр. .. КО ..., те је наложено туженом да се суздржи од даљег сметања поседа тужилаца на овом делу парцеле. У петом ставу изреке, првостепено решење је преиначено у шестом ставу изреке у делу одлуке о трошковима, тако што су тужиоци обавезани да туженом накнаде трошкове парничног поступка у износу од 88.500,00 динара. У шестом ставу изреке, тужиоци су обавезани да туженом накнаде трошкове жалбеног поступка у изосу од 36.800,00 динара.

Против решења донетог у другостепеном поступку, тужиоци су изјавили ревизију, због погрешне примене материјалног права, с тим што су предложили да се ревизија сматра изузетно дозвољеном (члан 404. ЗПП).

Чланом 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр.72/11 и 55/14), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). Према ставу 2. истог члана, о дозвољености и основаности ревизије из става 1. овог члана одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Правноснажним решењем одлучено је о захтеву тужилаца за заштиту од сметања поседа, односно државине, уз примену одговарајућих одредаба материјалног права, Закона о основама својинскоправних односа, који се примењује на тужбене захтеве у овој врсти спорова. Оцењујући дозвољеност изјављене ревизије, Врховни касациони суд није прихватио предлог за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној. Наиме, ревизија тужилаца указује само на погрешну примену материјалног права, а не и на разлоге из члана 404. Закона о парничном поступку. Сходно напред наведеном, Врховни касациони суд налази да у конкретном случају нису испуњени услови за одлучивање о ревизији, као изузетно дозвољеној, применом члана 404. став 1. ЗПП, јер из напред изнетог следи да у овом предмету није потребно одлучивати о ревизији ради новог тумачења права, ради разматрања правних питања од општег интереса или правних питања у интересу равноправности грађана, као ни ради уједначавања судске праксе, са којих разлога је одлучено као у првом ставу изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 420. став 6. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Наиме, чланом 452. став 5. ЗПП, прописано је да против решења донетих у парницама због сметања државине ревизија није дозвољена. Како се у конкретном случају ревизијом побија одлука донета у парници због сметања државине, то је ревизија тужилаца недозвољена, јер је изјављена против одлуке против које се по закону не може изјавити.

Са напред наведених разлога, применом члана 413. у вези члана 420. став 6. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у другом ставу изреке.

Председник већа – судија

Слађана Накић Момировић,с.р.

За тачност отправка

управитељ писарнице

Марина Антонић