Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilja je izjavila blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o izjavljenoj reviziji odlučuje na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao posebnu reviziju tužilje i utvrdio da ispunjava uslove propisane odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.74/11...18/20) za odlučivanje o istoj, zbog potrebe za ujednačavanjem sudske prakse u odlučivanju o odgovornosti likvidacionog upravnika za naknadu štete poveriocima likvidacionog dužnika.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužilje osnovana.

Pobijana presuda doneta je bez bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

U postupku postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju na kome su zasnovane nižestepene presude, tužilja je bila zaposlena u preduzeću VV, koje je pristupilo dobrovoljnoj likvidaciji, a likvidacioni upravnik je bio tuženi. Odluka o pokretanju postupka likvidacije je objavljena 04.06.2010. godine, a poverioci su pozvani da svoja potraživanja prijave u roku od 60 dana od dana objavljivanja oglasa na adresu tuženog. Tužilja je u likvidacionom postupku prijavila potraživanje prema likvidacionom dužniku. Pravosnažnom i izvršnom presudom Osnovnog suda u Somboru, sudska jedinica Odžaci, broj P1. 485/11 od 04.10.2011. godine, tuženi u tom postupku VV - u likvidaciji obavezan je da tužiocima, među kojima je i ovde tužilja AA, isplati pojedinačne iznose na ime manje isplaćenih zarada i putnih troškova, te su za tužilju troškovi određeni u ukupnom iznosu od 117.682.41 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne iznose od opredeljenih datuma dospelosti do isplate. Nakon toga, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Somboru K br.511/16 od 26.12.2017. godine, tuženi je oglašen krivim za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 1. KZ i osuđen na uslovnu kaznu zato što je u vremenskom periodu od 14.03.2014. do 19.03.2015. godine kao odgovorno lice u svojstvu likvidacionog upravnika VV - u likvidaciji postupao suprotno Zakonu o privrednim društvima, i sačinio likvidacioni izveštaj o bilansu u kome je navedeno da nije bilo ni prijavljenih, ni priznatih ni osporenih potraživanja, iako je znao da pojedinačno navedeni oštećeni, među kojima je i tužilja, imaju pravnosnažna potraživanja, čime je oštećenima naneta šteta u vidu potraživanja iz presude Osnovnog suda u Somboru, sudske jedinice u Odžacima, pa su upućeni na parnicu radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva. Tokom postupka je takođe utvrđeno da je rešenjem Privrednog suda u Somboru St br.41/2014 od 19.03.2015. godine, nad dužnikom VV - u likvidaciji otvoren stečajni postupak, te su poverioci pozvani da u roku od 30 dana od dana objavljivanja oglasa prijave svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja, a navedeno privredno društvo brisano je iz registra 21.07.2015. godine.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužilje, nalazeći da se radi o zahtevu za naknadu štete u smislu člana 544. Zakona o privrednim društvima, te da je tuženi je bio likvidacioni upravnik društva čiji je poverilac bila tužilja, a kao likvidacioni upravnik odgovara poveriocima društva za štetu koju prouzrokuje u vršenju svojih dužnosti. Tuženi je znao za potraživanje tužilje s obzirom da je tužilja svoje potraživanje prijavila, ali je prilikom predlaganja i pokretanja postupka stečaja i sastavljanja završnog računa - bilansa, konstatovao da nema fizičkih lica koja imaju potraživanja prema privrednom društvu VV - u likvidaciji. S obzirom da je krivična odgovornost tuženog utvrđena pravnosnažnom krivičnom presudom kojom je tuženi oglašen krivim, prvostepeni sud zaključuje da je tuženi dužan da tužilji naknadi štetu u visini dosuđenog potraživanja prema likvidiranom dužniku jer do namirenja poveriočevog potraživanja nije došlo propustima tuženog kao likvidacionog upravnika.

Drugostepeni sud prihvata stanovište prvostepenog suda o postojanju odgovornosti tuženog kao likvidacionog upravnika koji je u krivičnom postupku oglašen krivim, ali nalazi da tužilja shodno članu 228. u vezi člana 231. ZPP nije dokazala visinu štete, s obzirom da bi imala pravo na štetu samo u visini potraživanja koje bi naplatila u stečajnom postupku zbog čega je bilo neophodno utvrditi procenat namirenja stečajnih poverilaca određenog isplatnog reda kome bi tužilja pripala da je prijavljeno potraživanje u stečajnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud ne prihvata izneto stanovište drugostepenog suda, jer nalazi da je zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Zauzeto pravno stanovište drugostepenog suda da tužilji u konkretnom slučaju pripada pravo na naknadu štete samo u visini potraživanja koje bi naplatila u stečajnom postupku, ne može se prihvatiti.

Naime, odgovornost tuženog utvrđena je u krivičnom postupku. U krivičnom postupku je utvrđeno da je delo zloupotrebe položaja odgovornog lica izvršeno u periodu od 14.03.2014. godine do 19.03.2015. godine. Dakle, u toku trajanja likvidacionog postupka, s obzirom da je dana 19.03.2015. godine nad privrednim društvom VV - u likvidaciji pokrenut stečajni postupak. To znači da se radi o odgovornosti likvidacionog upravnika za propuste učinjene u likvidacionom postupku u kome se prema odredbi člana 524. Zakona o privrednim društvima poverioci namiruju u potpunosti. Za nastalu štetu tuženi je odgovoran prema članu 544. Zakona o privrednim društvima. Tokom postupka je nesumnjivo utvrđeno da upravo propustima tuženog kao likvidacionog upravnika nije namireno celokupno potraživanje tužilje dosuđeno pravnosnažnom i izvršnom presudom na osnovu koje je podnela prijavu u likvidacionom postupku, pa se za tužilju šteta ogleda u visini celokupnog dosuđenog potraživanja, suprotno stavu drugostepenog suda.

To su razlozi zbog kojih je na temelju odredbe člana 416. stav 1. ZPP Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu drugom izreke presude.

Tužilji koja je uspela u revizijskom postupku, shodno odredbama člana 153., 154., 163. i 165. ZPP, pripadaju troškovi u ukupnom iznosu od 72.307,00 dinara, dosuđeni u stavu trećem izreke, i to za sastav revizije u iznosu od 18.000,00 dinara, na ime takse za reviziju u iznosu od 24.307,00 dinara i takse za odluku po reviziji u iznosu od 30.000,00 dinara, sve prema važećoj advokatskoj tarifi i Zakonu o sudskim taksama, prema vrednosti predmeta spora i opredeljenom zahtevu revidenta.

Predsednik veća - sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić