.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 22332/2023
15.05.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB i VV, svi iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Nevenka Savić, advokat iz ..., protiv tuženog Akcionarsko društvo za osiguranje „Generali osiguranje Srbija“ a.d.o. Beograd, sa umešačem na strani tuženog Republike Srbije, MUP, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5803/22 od 19.04.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 15.05.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5803/22 od 19.04.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5803/22 od 19.04.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 20297/21 od 09.02.2022. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je preinačenje tužbe učinjeno podneskom tužilaca od 26.10.2016. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se obaveže tuženi da im na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova usled smrti sina isplati i to tužiocu AA i tužilji VV iznose od po 1.000.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu BB na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova usled smrti brata isplati iznos od 400.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 09.02.2022. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca BB u delu kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu preko dosuđenog iznosa stavom drugim izreke do traženog iznosa od 1.200.000,00 dinara isplati iznos od još 800.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu AA na ime naknade materijalne štete isplati i to na ime troškova podušja iznos od 377.500,00 dinara, na ime troškova crnine iznos od 67.050,00 dinara, na ime troškova nadgrobnog spomenika iznos od 337.900,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 09.02.2022. godine do isplate. Stavom šestim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca AA kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade materijalne štete preko iznosa dosuđenih u stavu četvrtom izreke isplati: na ime troškova podušja iznos od još 377.500,00 dinara, a do traženog iznosa od 755.000,00 dinara i na ime troškova crnine iznos od još 67.000,00 dinara, a do traženog iznosa od 134.100,00 dinara sa traženom zakonskom zateznom kamatom. Stavom sedmim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 751.372,36 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5803/22 od 19.04.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i potvrđena prvostepena presuda u stavovima drugom, trećem, četvrtom, petom, šestom i sedmom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložili da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom na osnovu člana 404. ZPP zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.
Prema članu 404. stav 1.Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11... 10/23), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. istog Zakona, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija (stav 2).
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilaca kao o izuzetno dozvoljenoj (član 404. stav 1. ZPP). Naime, nižestepeni sudovi su ocenili da tužiocima pripada pravo na naknadu nematerijalne i materijalne štete zbog smrti bliskog lica, primenom materijalnog prava koji ne odstupa od prakse izražene u odlukama Vrhovnog kasacionog suda i Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o zahtevima sa činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Nižestepeni sudovi su ocenili da tužiocima pripada pravo na naknadu nematerijalne i materijalne štete ocenom svih okolnosti od značaja za donošenje odluke o visini naknade štete, vodeći računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ova naknada (član 200. ZOO), a novčani iznosi su umanjeni za doprinos pok. GG koji je svojim radnjama doprineo nastanku povreda, a samim tim i nastale štete po tužioce (doprinosom od 50%). Shodno navedenom, ovo pravno pitanje nije od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, već je vezano za konkretnu činjeničnopravnu situaciju i rešavanje spornog odnosa stranaka, a tužioci nisu dostavili odluke sudova kojima bi potkrepili svoje tvrdnje o neujednačenoj sudskoj praksi u tumačenju i primeni materijalnog prava u pogledu visine dosuđene naknade nematerijalne štete. Iz navedenog razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
U konkretnom slučaju, tužba radi naknade štete podneta je 13.09.2010. godine od strane tužilaca koji se nalaze u položaju formalnih suparničara iz člana 205. stav 1. tačka 2. ZPP. Zbog toga se vrednost predmeta spora određuje prema vrednosti glavnih zahteva svakog od tužilaca zasebno, odnosno, merodavna je pojedinačno tražena vrednost glavnog zahteva. Podneskom od 26.10.2016. godine tužba je objektivno preinačena, pa su to za tužioca AA 1.444.550,00 dinara, tužilju VV 1.000.000,00 dinara i za tužioca BB 800,00,00 dinara. Prema članu 209. ZPP, svaki suparničar je samostalna stranka u postupku i njegove radnje ili propuštanja ne koriste, niti štete drugim suparničarima. Zato se kod formalnog suparničarstva vrednost predmeta spora određuje prema vrednosti svakog pojedinog zahteva. Za ocenu dozvoljenosti revizije uzima se u obzir pojedinačna vrednost tužbenog zahteva svakog od suparničara, a ne zbir svih tužbenih zahteva.
Imajući u vidu da je u ovom sporu obrazovana procesna zajednica formalnih suparničara i da vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ni za jednog od suparničara ne prelazi 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
