Protiv pravnosnažne presude drugostepenog suda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Miroslav Perković, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači presudu drugostepenog suda tako što će odbiti optužbu prema okrivljenom, odnosno okrivljenog osloboditi od optužbe, s tim da iz obrazloženja zahteva proizilazi da branilac zahtev podnosi i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i protiv presude prvostepenog suda.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA dostavio Vrhovnom javnom tužilaštvu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Miroslava Perkovića, ukazuje da je u pogledu produženog krivičnog dela krađe iz člana 203. stav 1. u vezi člana 61. KZ učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, isticanjem da je u odnosu na ovo delo primenjen zakon koji se ne može primeniti obzirom da, u konkretnom slučaju, može biti reči samo o krivičnom delu skidanje i povreda službenog pečata i znaka iz člana 327. stav 1. KZ, odnosno krivičnom delu samovlašće iz člana 330. KZ, za koje je u smislu člana 103. stav 1. tačka 6) u vezi člana 104. stav 6. KZ, nastupila zastarelost krivičnog gonjenja.

Krivično delo krađe iz člana 203. stav 1. KZ čini lice koje tuđu pokretnu stvar oduzme drugom u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist.

Prema stanju u spisima predmeta, okrivljeni AA je, na mestu opisanom u izreci prvostepene presude, u stanju uračunljivosti, svestan svog dela i njegove zabranjenosti, čije izvršenje je hteo, oduzeo tuđu pokretnu stvar u nameri da njenim prisvajanjem sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist i to tako što je u vremenskom periodu od 17.07.2018. godine do 17.01.2019. godine, na način bliže opisan u izreci presude, neovlašćeno koristio električnu enegriju preko brojila ..., ..., ... i ... i tako od oštećenog preduzeća oduzeo 27.904 kWh električne energije i sebi pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 294.001,02 dinara.

U opisanim radnjama okrivljenog AA, prema nalaženju Vrhovnog suda, stiču se subjektivna i objektivna obeležja produženog krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. u vezi člana 61. KZ, za koje je oglašen krivim, među kojima i radnja izvršenja- prisvajanje tuđe pokretne stvari, umišljaj i namera okrivljenog da prisvajanjem tuđe pokretne stvari sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist. U tom smislu, činjenice iz presude Vrhovnog kasacionog suda Kzz 48/12 na koju se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje, bitno se razlikuju od konkretnog slučaja, s obzirom na to da je u tom krivičnom postupku okrivljenom stavljeno na teret krivično delo samovlašće iz člana 330. stav 1. KZ i u odnosu to krivično delo utvrđena povreda krivičnog zakona u korist okrivljenog, pa se stav izražen u toj presudi ne može primeniti na okrivljenog AA.

Prema tome, Vrhovni sud nalazi da radnje koje je okrivljeni AA preduzeo, sadrže sva zakonska obeležja produženog krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. KZ u vezi člana 61. KZ, za koje zastarelost krivičnog gonjenja još nije nastupila, te su stoga neosnovani navodi branioca da se u radnjama okrivljenog stiču obeležja krivičnog dela skidanje i povreda službenog pečata i znaka iz člana 327. stav 1. KZ, odnosno krivičnog dela samovlašće iz člana 330. KZ, a samim tim i navodi kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković